[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Poslednji put predamnom je more
svetluca bezbroj budućih dana,
o ruke mi pune krvavih rana
opraću slanim zenama zore;

Vetru ću licem srušiti galop,
i poslednji put, u hladnoj dalji,
s’ perom u ruci duše ću rado
podići jedra večitoj žali …

Okrenuti neću nikad’ se više,
zamnom su palme listova suvih,
obale plave u sutonu kiše,
i tragovi tvoji, otišli, dugi …

Poslednji put reći ću zbogom
mladome licu, detinjem snu.
I tu, gde stanuje beskrajno nebo
sahraniću srca čežnju svu;

I dani svi mladosti
što na mokre asfalte mirišu,
leta u čijem suncu
dogoreva tvoja lepota,
nestaće za’vek, i opet ću glasno
pozdraviti beskraj
kog mnogi zovu večna sloboda.

Autor P.S

Ova objava ima 2 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting