[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Proslo je par godina, vise i ne brojim,
kada god se okrenem na istom mestu stojim.
Na tvome pragu, ispred vrata,
pospano me ljubis, panika me hvata.
Ni slutila nisam da je poslednji put,
nisi me pripremio za taj tezak sut.
Dok tebe nisam upoznala, bila sam ubedjena da najbolje lazem,
posle svih ovih godina, tebi dajem taj orden, nemam sta drugo da kazem.
Sve sto sam govorila drugima, pricao meni ti si,
ni na kraj pameti mi nije bilo da mozda iskren nisi.
A lepo si lagao, skoro poput mene,
pogresno sam mislila da je to magija samo za zene.
Evo i sada kada vratim film, cudim se kako sam na to pala,
pa ti si mi servirao istu pricu koju sam pre tebe ja mnogima dala.
Ne mogu ni da te mrzim, jer znam tacno sta si osecao dok si se ponasao kao pravi,
sve sam to prosla pre i posle tebe, neko vreme mi zaista to mislimo u glavi.
Obecavamo ljubav iz bajke, ubedjujemo da zelimo istu,
ne pristajemo ni na sta manje, do na ljubav iskrenu i cistu.
Pre ili kasnije, svaka i svaki padne na to,
nama dosadi, krenemo dalje a on ili ona padnu na dno.
Kako te nisam prepoznala, kao ogledalo si mi dosao,
period sa tobom je bio zaseban zivot, mojom putanjom nije prosao.
Svaki bivsi mi pise, ma bas svaki se vrati,
a ja sam jadnica ostala, tamo gde su sa tobom odbrojavali sati.
Mozda te nekada sretnem, ne bih ti ni zdravo rekla,
prosla bih kao da te se ne secam, dok bi me svaka suza pekla.
Svaku si slobodnu misao uzeo, cak i nakon godina par,
ponos ti necu nikada dati, neka mi to ostane bar.

Posted by UnaZikova

This article has 2 comments

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting