[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Lomi me tisina dok zuji kroz sobu,
stavlja me zavist na jos jednu probu.
Nisam vise ogorcena, prevazisla sam to stanje,
kako vreme prolazi osecanja je sve manje.
Obrisala sam prasinu sa haljina letnjih,
oslobodila se konacno materija stetnih.
Prosetacu tom ulicom podignute glave,
hodacu ponosno kao od sale.
Ovo nije tvoj svet, samo si prolazan u njemu,
jednom sam ti greskom pripisala zasluge u svemu.
Sada sam vec budna, svesna istine koja je jedna,
mog samopostovanja ni jedna osoba nije vredna.
Bolja sam od prezira, mogu se izvuci,
neces me kroz rupu za sobom povuci.
Moja ce zastava jos dugo na vetru da viori,
taj pepeo sto si ostavio samo o tebi govori.
Na zaristu je spaljeno sve sto me je tebi slalo,
telo si uzeo ali ti srce dusu nije dalo.
Ispod starog tepiha proslost sam stavila,
nisi jedini, i pre tebe sam greske pravila.
Rodila sam se jos jednom, pametnija za nijansu,
vedrog lica spremna za novu romansu.

Posted by UnaZikova

This article has 2 comments

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting