[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Ponekad,
mi ćutimo naše snove,
pokrivamo šapate divne i reči,
lepote naše ne razumemo,
nismo ih niti sasvim ni videli,
a ponekad samo,
da.

Ponekad,
mi ćutimo naše skrite ljubavi,
mi ćutimo sva naša znanja,
a sve ćutnjom mi razumemo,
a sve sa ćutnjom mi pričamo
pa ni daljine ne osećamo
i tako te smetnje prećutimo.

Ponekad,
na tvojim očima ćutim tvoje reči,
u zenicama istinu o tebi ćutim,
na tvome telu ja tvoju divotu ćutim,
ćutim a vičem sav od sreće
u sebi da ne bih tebe ja budio,
ćutim u snovima i ćutim na javi,
a sve sam pričam, u sebi pričam,
i ti to čuješ, svu ćutnju moju,
i ti to čuješ, ja osećam, znam.

Ponekad,
daleko te ćutim,
ponekad,
daleko te volim,
ponekad,
za sutra, da znam…

Ponekad,
i to ponekad,
ne uvek ponekad,
samo u snima,
tada ponekad,
tada ti ćutim a glasno te zovem,
tada ti ćutim a vrlo te volim,
i tada ti ćutim jer sve već znaš…
(Bgd, 29.Apr.2017)

Posted by Darko 47

♫ Poezija, proza, veliki fan Roya Orbisona, kolektor svih audio verzija pesme "La Golondrina", voli muziku, film, književnost, video pripremu... kažu, dobar čovek... Iz BGD ♫

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting