[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Ponekad noći su besane, ponekad.
Tiho poput tmine ušutjele, ponekad.
I baš tada sve sjeti me;
ponekad je bolje ne doživjet te.

Ponekad kiša kose pušta, ponekad.
Duge, zlatne, tkane od sunca, ponekad.
I baš tada kroz um prođe mi;
ponekad da te ugledam, dođe mi.

Ponekad život puste priče piše, ponekad.
Krhkom olovkom jedva obrise riše, ponekad.
No baš tada boli zajecah;
ponekad bi promijenio što podcrtah.

Ponekad ne razumijem što radim, ponekad.
Oprosti što te toplinom hladim, ponekad.
I sada možda odustat ću;
ali odustao ne bih, poruku poslat ću, ponekad.

Autor Mikić - Vučak Mario

Volim pisati i stvarati u svim oblicima.

Ova objava ima 3 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting