[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Osta mi sećanje samo,
tih ponos ljubavi lišen,
sve ono što mogli smo jednom
sve ono što će proći;
u srcu gorki uzdah,
trag žudnje nemoćan, stišen,
i pogled odskora zlobni
u samoti, večnoj slobodi.

Da mi je jedina moja
poslednji put u noći
da telo tvoga žedno
u strasti pohotno vrisne,
iz pepela teške tuge
u praznoj što piri samoći —
osmeh još jedan topli,
još jedan poljubac iskren.

No Smrt bliska me vreba,
ka meni staze joj čiste,
i teški su beskraji neba
o ne mogu, ne mogu više.
Dajte mi večita mraka
u čast mu dignite biste,
pa zbogom, ljubavi draga,
— na grobu isto nek piše.

Autor Simic_Petar

Ova objava ima 1 komentar

Odgovori

Subscribe without commenting