Polje

[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

užasa i lepote

istačkana praznina svemira

besna grimasa

i hladno darivanje

iz smežurenih ruku

semena.

 

iz pupećih grudi

prskaju srca

opne ludila

dobuju besno

umesto otkucaja

čuje se čekić

varniči meso.

 

more se talasa

kao ludo polje

pljušte glave mrtvih ludaka

groznim trzajima

mimo volje

počinju da niču

svi kao jedan

crveni cvetovi

crvena buka, vrisci

iznad tame

crnog polja

ispod mesta

gde se gnezde anđeli

zajedljivi osmeh

dalekog horizonta

tamo još dalje

ponoćna neman

kezi zube

proždire sebe

proždire svet

izmučen i hladan

svakim zalogajem

izliva

zvečeće doboše rata

vijore se barjaci

ludih brodara

potmuli zvuk marša

limenih glava

bliži se polako

početku svega

okađena stihija

omamljivim zločinom

ogrnuta pomračenjem

naoružana nebom

potpaljuje vatre

zveči koštanom zvečkom.

 

praznoruki

roj

prainsekata

sećanja čuva

u

otiscima

prljavštine

i

ubistava.

Posted by Ivica T

Ako Niče, Prust, Bodler ili Rembo nadživljavaju varljivost mode, oni to duguju bezinteresnosti svoje surovosti, svojoj demonskoj hirurgiji, izdašnosti svoje gorčine. Njihovo delo traje, opire se kalendaru, zahvaljujući njegovoj svireposti. Proizvoljna tvrdnja? Razmotrite ugled Jevanđelja, agresivne knjige, knjige opake kakve nema. Emil Sioran - Silogizmi gorčine

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting