[Ukupno:2    Prosječno:5/5]

Nekad ujutru…

uh

Jedva hvatam zrak

ali palim…

palim jedan, pa drugi.

Turska voda vri.

Završavam drugi cigar.

Stavljam jednu, pa drugu, pa trecu kašičicu kafe.

Ona ključa sve više…i više.

Dim se podiže.

Stavljam je na usijani  krug,

jednom, pa drugi put

Ona se proli,  dim se proširi, i na trenutak useli u mene.

I podiže se.

Palim ponovo.

Palim i kuvam sve dok od dima ne nastane plamen,

potajno se nadajući da će sve ovo jednom za svagda da izgori

Ne plašim se.

Nek ovo NIŠTA konačno postane NEŠTO

Nek dim konačno postane plamen.

I nek život postane smrt.

Možda će tek tada postati svjestan svog (ne)postojanja.

Autor Zgubidanka

19tu godinu zgubidanim

Odgovori

Subscribe without commenting