[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Ne okreci se ka meni,
prihvati da sada gubis i nju,
ostavi proslost gde je bila,
ne idi pognute glave ka dnu.
Cuvaj nasu tajnu,
neka ti bude najvece blago,
ne zelim na staro da se vracas,
ne bi mi bilo drago.
Odlutam cesto pred budjenje,
posetim hodnik nasih uspomena,
mirise vazduh na proslost,
na sve ono cega vise nema.
Sprzila je vatra uzarenim krilom,
sve sto je pogresno bilo,
nije to zeljena stvarnost,
ono sto se srcu snilo.
Nisu nam naklonjene zvezde,
nije nam nikada cvece cvetalo,
odbojnost je prevazisla pozudu,
meni je sve tvoje smetalo.
Mozda smo ranjeni,
sigurno sami,
ne trebaju nam iste greske,
ne zalecimo se ka poznatoj tami.
Novi putevi su pred nama,
otvaraju se bolja vrata,
ne koracaj nazad kroz vreme,
prati pravac tvog novog sata.
Klicu nam iz daljine usamljeni,
zele da se popnemo na njihovu binu,
odbijam, dala sam ti korisne savete,
iskoristi trenutak, kreni u visinu.
U zaborav posalji svaku cesticu,
sve pre i nakon mene,
pocni iz pocetka, zdravije,
ubrizgaj srecu u svoje vene.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting