[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Kada spustimo roletne situacija se menja,
nema vise bezanja, samo neizbezna trema.
Ukus cokolade ostaje na ovlas dodirnutim usnama sto pod prstima bride,
naelektrisane vlasi po celom telu zele da ti se svide.
U treptaju se ni trepavice ne dotaknu do kraja,
ostave tu malo prostora da te gledaju, tu gde se vecnost spaja.
A nosic te oseca, tvoj miris nozdrve muci,
duboko u mom, tvoje srce cuci.
Razlikuje se od reci, jer neizgovoreno je uvek snaznije,
od skriveno vidnih emocija nista nije vaznije.
Pod izvorom mladosti sto zaljubljene spaja,
zaspali smo zajedno, zeljni zajednickog kraja.
I ta voda sa izvora sto napaja skitare zedne,
okupala nas je u jednoj dusi, ostavila ciste, cedne.
Volim te do iznemoglosti, pa onda nastavim dalje,
opijena tobom se treznim,
telo mi cudne signale salje.
Ne mice se bez tvog dodira, ta mu enegija treba za pokret,
pridruzi mi se na putovanju gde nestajemo, napravi taj smeli okret.
Zavrtimo svest u pokusaju da se ostvari san,
ne ostavljaj magicni portal otvoren, zakljucaj sa mnom dan.
Zakaci kljuc na najudaljenijoj zvezdi, pusti je neka putuje dok nam iz vida ne nestane,
utopli se u mom prisustvu, obuci se ljubavlju koja ne prestaje.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting