PO PODNE

PO PODNE

Kao mačor oko kaše

tako ja oko nje…oko

njene suknje i jabuka

iz korpice.

Kao neki Don Žuan

pod terasom stojim,

ispratim je pogledom

a trenutke brojim.

Isčekujem po podne

taj 13-i sat, da ponesem

namirnice i prošetam psa.

Kao maca oko peći

dugo mirno predeš,

namere su moje čiste…želim

da te zavedem.

Hoću, stobom…noći

i novi početak, šta još

ne razumeš? Daj, ne zanovetaj!

Ma, uzmi moje prezime,

uzmi mi ljubav, znam da si

skromna…ja ti to i pružam.

Posted by Nenad Terzioski

Rođen 12.IX 1966 u Zrenjaninu, ljubitelj poezije i pisane reči još od osnovne škole, aktivno pišem prozu i poeziju već devet godina. Pisanje me činim srećnim i zadovoljnim, pisanje je jedan misionarski posao.