[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Četri gola i siva zida prepuna vlage i budji
Zar je moguće da posle svega budemo toliko tudji
Tamničim sebi i svojoj duši,pod svetlošću retkom
Osećam miris tvoj i milovanje tvojom kosom mekom
Osluškujem kapi jesenje kiše pri prijanjanju na tlo
Molim više sile da od tebe oteraju svako zlo
I čujem te leteće poruke kristalne vode u glavi
Svako moje čulo polako se potčinjava večnoj slavi
I svaka brižna suza tvoja što ti za mene pusti
Pričala mi je tiho i jasno da za mene tu si
Posle svega,gorčina neka u mislima osta
A u duši genocid i ti težak zločinac posta
Nosim skrivene poruke u grudima mojim
Pupoljak iz mene mi govori da treba da se bojim
Sve što smo uvek bili sad je samo mimohod
Samo mimoilaženje,i sve samo prolazni period
Ti nisi tu i imam osećaj kao da nikad nisi ni bila
Mesečina i ja onakav kakvog me nikad nisi snila
Čekajuci,ne Godoa,već da dodje spasilačka plima
Sretoh te,dodirnuh ruku tvoju i obuze me milina
Videh sebe u tvom plavom oku što moje lice obasja
I osetih hladnoću neku koja u meni probudi višeglasja
Da li si svesna?I gde je onaj razum tvoj,što me zaseni lako
I zasenjen bez kišobrana na saznajnoj kiši ostao tako
I upijajući svaku kap,razmišljao sam o tebi svake noći
Ali nisam znao da ti i ličnost tvoja ćete moći
Tako lagati me bez one slatke gorcine kajanja
Meni i ljubavi mojoj je dosta besmislenog stajanja
Zato javi se nekad,ako ne meni bar mojoj duši
Jer su duše naše iste a posle svega vezu umova naših ruši.

                                                                                                                                   Rise Anaris 2015
Mom neuhvatljivom leptiru…

Posted by RiseAnaris

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting