[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Ponekad ,

ali samo ponekad prijatelju moj,
čini mi se da je moj život nešto što je beznačajno,
i pomalo liči na jeftini kič.

Sanjam mora i oluje,

a život mi šalje ravnice i plodne zemlje.
‘Kao da bih ja ,eto za inat, tu izgubila sebe za uvek!
Ponekad ,prijatelju, mi se čini da je svaka zora ista,
istog mirisa i boje.
Nastavilo bi da sviće istim tempom i da mene nema.
Ponekad mi se čini da sam prah,koji vetrić raznosi,
dok čeznem za uraganima.
Sve utkano u čežnju i neka čudna osećanja kojima ni ime ne znam,
obavija me dok pokušavam da nadjem svoje mesto u ovom pretrpanom svetu.
I sve se pitam : “Otkud ,i zašto, ja ovde?”
Ptica selica,bez doma ,korena i nešto za šta bih se čvrsto držala,
čeznem uvek za nečim što nikad imati neću!
Prijatelju!
Ne postoji ništa gore od toga kada si sam u moru ljudi,
i kada tražiš ono sto nikada  nećeš naći!

Autor Starla

Ova objava ima 2 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting