[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Suvo zlato davah za oči
koje miluju, varljive, strasno.
Snove za dodir kože u noći,
reči slasti spevane poluglasno.

Svaki je od hiljadu tvrdio da ima
usnu koja mami da se proba…
Ma, svega se odričem, poklanjam svima,
za unutrašnju stranu tvog ručnog zgloba.

Na tom mestu se sjatiše zvezde,
gde snuju parfem, sat i brojanica.
Po tim prevojima anđeli jezde,
na njemu se ogleda zvezda Danica.

Smem li celivati to mesto milja
da ne oskrnavim usnama grubim…
Tu stanuje duša s mirisom bosilja.
Bez žala da umrem kad te tu poljubim

Odgovori

Subscribe without commenting