[Ukupno:2    Prosječno:5/5]
Ljubav naša zabluda je, u daljini rudi
Nada peva, ne čuje se, u odbegloj lasti,
Ko će našem nemirenju krvavo da sudi
Srce pita, razum ćuti, pesma će me spasti.

Ti si dete, ja te čekam, o nemoj porasti
Sa maskama laktaju se već umorni ljudi
E da mogu za čas stati i u snove pasti
Duša koja odvek snije u smrti se budi.

Dan se smeje, bezdan sjaji i srce mi ludi,
O dal’ ćemo posle smrti opet skupa cvasti?
Izgoreću kao ponoć, daj mi svoje grudi;
Evo smrti, smeje mi se, pesma će me spasti.

Autor Simic_Petar

Ova objava ima 2 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting