[Ukupno:1    Prosječno:5/5]

Kad nocu ne mozes da zaspis
Zbog toga sto jutro ne svice na tvojoj strani kreveta
Kad svaki zvuk predstavlja rec
I ti prestajes da se radujes snovima
Kad se svetlo na kraju sobe izgubi
Greskom tvojih očiju jer su previse u mraku
Kad čuješ krike uzavrelog betona
I brzo izletis do prozora da pruzis ruku
Nekome kome ne znači ni celo telo
Kad ti srce zaigra ne od ljubavi
Već od sumnje da tvoji kapci neće počivati
Sa osmehom njihovog kraja
Kad je razlog tamo gde ga nije bilo
Ili je sudbina preduhitrila tok i radnju
Pa je samo onako kako misliš da jeste
A svoj um bojiš bojama logike
Kad sklanjas pogled u strahu da ćeš ugledati tamu
Razmišljaš li o životu, usudjujes li se pomisliti
Na nešto što bi moglo da se desi
Ili smo samo svi po jedna svetiljka
Obeseni po zidovima muzeja i sijamo
Bićemo zamenjeni kad snagu istrosimo
Ali reci će ostati zapisane u korenu našeg stradanja
Jedino pitanje je
Da li si spreman da stradas u slavu pesme
Ili si pesnik zbog kog pesme umiru?

Autor anaskars

Odgovori

Subscribe without commenting