[Ukupno:1    Prosječno:5/5]

U svetu blata najteže je blato skinuti sa sebe.
Svuda gde hodaš sa kalom na tvom čistom runu,
Sve će biti trošno i od blata sačinjeno.
Svet tebe kalja trošnom materijom, anđele pali.
Dok truneš u blatu sa krilima za zemljom prikovan,
Gledaš ka lepom nebu i sa setom i svirepošću mu sudiš,
Šta treba da uradiš da se od sumnje oslobodiš?
Dete ti prilazi slabo, neuhranjeno i znatiželjno,
Oštrim očima gleda samo to što se može videti,
Blato, gomila blata, a uzrok mu ne može sagledati.

Ustani i poleti mi, željo moja neuslišena, suzama utopljena,
Dete to neumorno ponavlja, kleknuvši pored tebe, anđele.
Teško te je poznati od ovolikog blata, slobodo moja, željo neuslišena.

Ustao bih, ali kiša ne prestaje da me silno muči,
Kada bi sunce radosno sijalo do visine bi me vinulo,
Kada bi ti, dete, tok svojim suzama prekinulo
Tada bi ti moje sunce dušu ozarilo,
Ja bih tada kao strela jaka iz tvoje duše izleteo na drugu stranu,
Sve za čim čezneš doneo bih ti.
Tvoj je svet, dete, odakle toliko blata?
U svetu blata najteže je blato skinuti sa sebe.
A želja anđela samo jedna je,
Pokloni sunce svom nebu, nek se blato isuši i ispuca,
Iz tih procepa ću krila svoja razapeti i u želju te tvoju odenuti.

Posted by Nikola Radivojević

Rođen sam 8. marta 1993. u Leskovcu, u Srbiji. Završio sam srednju školu "Gimnaziju", prirodno-matematički smer. Biću škrt opisujući sebe nadajući se da ćete čitanjem osetiti život mojih pesama.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting