RUB

  opasan, oštar za onoga tko rođen je u koljevci latičinih boja, meni ništa stran,dapače, obožavam ga poput majčine sise, tražim u noćima bez adrenalina, da pokrene moj krvotok u nedostatku vina, maštam kako hodam tik uz njega, a kolnik sklizav od suza, okusa slanog, igram se sudbinom, tako mi govore, ma ne slušam ih, barabe,…

Tražim te svuda i u očima neba vidim tvoj lik. Pismo sam čekao, ali ga nije bilo; voleo sam te puno, mila moja i spavao sa tvojim mislima, a onda sam video u ogledalu da sam ja vojnik. Pismo je daleko i nikad ga više neću dobiti. (za Seku Lošić, Zagreb, juli 1968)

Pruži ovom caru koji nema paru, jednu tvoju malu laticu opalu.   Ružo moja, od svih ruku koje su te brale, ubola si samo one što te negovale.   Alen Art

U dvosmjerju kolonom su mravi to odvojak autoceste prave vijugaju kao Mura k Dravi svaki put se jedan drugom jave Staza duga, kraja joj ne vidiš tu se spika staromravlji Jiddish izvidnice na čelu joj glede da na vrijeme spaze mravojede Čitam jučer na mravljem portalu mravojedci slijede sad Kabalu Mravojetka rekla, strava prava da…

Gdje zvijezde niču ko plavi šafranovi ko izveženo cvijeće prstima mladenke na bijelome platnu da sve svatove kite – njena se zora u tjeme mora sunavrati jer ta duša se mila udaje bez svila bez halje se daje u vječno ne sanje za princa čergara pustinjaka beduina pa zbog ljubavi žala mrije a ne dozrije…

Da je moguce u jednom trenutku shvatiti sve.. Svaki  povrsni udisaj Svaki povrsni dodir Sav uzaludni blud Sve pogazene reci Da li bi okrenuo ledja..skinuo masku..svukao kozu Plivao u dubinu, u tamu, u peask da li je dovoljno toliko malo..recenica..treptaj ili otkucaj srca.   avg2017

Sitna sad kiša pada, pod kišobranom ja skriven miš. To ne bi moja draga, po kiši ona srećna bdi.   U korpicama na pijaci kad trešnje vidim, bol pojuri. Ona ih voli slatke crvene k’o usne njene kad poljubim.   Alen Art

Tvoj najdraži lik sam danas video na svodu kupole il’ zvezdanim nebom, na sunčanom danu kad radost je nova, tamo gde živim samo za tebe, gde me prekrivaš lepotom iskrenom, gde si životnom dušom jedinom samom, i uzglavlje praviš od naših snova, nedosanjanih, iskrenih, onih iznova koje si u darove meni donela. I ljubav za…

U predvečerje kad sve utihne nebo na zapadu obojeno je poput zrele naranče dok bonaca se razlijeva morem ti uranjaš u ocean mozga otkrivaš bijele školjke ukopane na iščezlim obalama u muljevitom pijesku poput bijelih krinova. Osluškuješ u njima hučanje titraja izgubljenih u Mamertinskoj tamnici kojom još odzvanja eho Vercingetoriksovog mirisa odbijajući se od memljivih zidova….

Crvenokosa sireno morska, zarobljena u jezerima mojih očiju. Ofarbaj obraz i srce u crveno. Ne diraj mi kosu za kojom patih. Prste šilji grehovima. Lica laži osmesima al’ kosu tvoju utopi u presahlom jezeru spaljenom. Nek ti glava ostane ukočena na toj strani gde je od mene okrećeš. Oči ti slepe bez mojih. Ja sam…

U jutru kišnog proleća, sanjam da ti držim ruku obolelu od beskrajnih lutanja. A ti plačeš sa nebom dok te komadaju oblaci onih koje si volela. U jutru kišnog proleća, sanjam da ti se smešim preko leševa suza, nemaran za vešticu nemilosti u tebi. Uzvraćaš mi osmeh što od bola plače. Tako sam se sreći…

Gledam lutke staklenih očiju. Ne trepću, ne klecaju im noge. Suze im se ucrvljale. Moje grudi zamrzivači samoće. Uvek sveža bol, sveže kamenje. Moje otežaju noge kad lutka staklenih očiju plišano srce ubode. Ukrao sam barbiku od kučke. Lutku mi poklonila devojčica. Zavoleo sam je i otkinuo joj glavu. Nisam je svukao. Kajem se što…

  ruke k sebi, shvati kako želiš, nije naredba ali ove noći želim osjetiti sjaj zvijezda u oblicima drugačije ljubavi, namjeravam sate pretvoriti u dodir lahora, ne paše mi krutost tvojih ruku, tišina je moj saveznik, gudalo tek  da probudi me ako mašta postane stvarnost, zaogrnjena mirisima bijelih ruža  hoću biti nedodirljiva princeza, uživati u skidanju …

Ponajviše se u osmijehu ranjenih zrcali ocean milosrđa Božjeg, jer ranjeni su sama ljubav koja je puna trpljivosti. Zbog Kristovih koji su prihvatili krvariti pod križem izlazi ovo sunce što nas budi i niču cvjetovi blagoslova Božjeg. Treba moliti za sveto umjeće življenja u duhu, što ljubav i vjera stvore, to se je i Bogu…

Please, please won’t you release truth about sleeze illusion sneeze Defrost the grease from our hearts freeze blow the fresh breeze oh please, release Who killed the Kennedys on nine eleven WhichCrafted secrets of Wonders seven Tell us why killing is best of Loves naked truth illing without gloves Yours sincer elly Truth hungry belly…

Kako bi to stvarno bilo kada ne bih imala ni rod, niti majčino sveto krilo, niti nesiguran hod; kada ne bih nosila u sebi rodnu grudu i životni stil dok mi suza spala ne bi, dok mi ne bi spao til? Kakva bih ja bila poetesa kada ne bih ljubav uličnu isprobala i kad ne…

Zubima bih ti čupao lice, pa onda mekanu nežnost koju prećutkujem od tebe sve do sad. Sada ću ti reći da je moje „sada“ crni bezdan. „Juče“ naslagane laži milih očiju a „sutra“ prezahtevno ništa. Behar me krezubo kolje. Taj miris k’o zmije kroz nozdrve. Legu se i migolje u lobanji. To malo mozga nervozni…

Nekada u određenom delu noći, pozovu me njene oči da im pišem. Moje su noći buđenje bajke  i njeno sahranjivanje u besmrtnoj duši. I odoh sada u ovom času kad spavaju grobovi i ljudi, njenom ulicom, gde čekaju je moji snovi umrlo tužni. Odoh da joj prosute tragove pokupim. Vratiće se ona grešnu da je…

Zarobile me tvoje oči, moćnice. Dva tvoja konjanika crna, veštice. Oslepela na zemlji mojoj poraženoj gde su pogledi straha tvoji, budili umrlu noć. Svaka ti suza crva krila koji su padali po obrazima bez obraza i grudima sto ruku. Žalost tvoja opatice nevine nije. Ti kad plačeš, Bog uzme kišobran pod kojim se ljudi svi…

jebeš demokratiju naciju i ideale   jebeš zakone koji dozvoljavaju abortus a zabranjuju pušenje u kafani   jebeš političare koji siluju našu prošlost i onanišu nad našom budućnosti   jebeš njihove žene koje kupuju krpice u parizu i sunčaju sise na azurnoj obali   i jebeš mene što sam pička pa umjesto puške u ruke uzimam pero

budimo iskreni ti me i voliš zato što sam ovakav kakav sam   voliš kada pijem pa te brukam pred prijateljicama   kada uriniram u parku pokazujući srednji prst penzionerima koji sjede na klupi bez svojih vjernih golubova kojima su dosadili   kada mi daš cenera da tvojoj mami kupim cvijeće a ja kupim dvije kutije cigara i donesem ružu otkinutu u parku ispred zgrade opštine voliš me jer znaš da i ja volim tebe   odjebimo onda sve tvoje prijateljice penzionere njihove deprimirane golubove i cvijeće za tvoju mamu   odjebimo i krenimo na ples    

nekada me tako naljutiš da želim pucati u tebe u tvoje velike i teške grudi   a onda me prođe pa te poželim grliti i šaptati na uho koliko te volim   dok noć predaje stražu jutru

Ispred i iznad nas paralelni svjetovi, velike zvijezde i vodiči, možda i u nama leži jedan novi svemir, samo ga treba naći. Sve se događa istodobno, sve živi u jednom jedinom trenutku koji se više ne zove vrijeme, a naše sudbine opisuje i raznosi bura Gledajući sve to iz ovog portuna, u društvu dva izgubljena…

Ono sto volis nosis uvijek, jer to zivi zauvijek, kad je noc teska – to je srcu lijek. Drzim to i branim, srce se moje sad sjecanjima hrani. Moj svijet je ono sto nekome u dusi ostaje, pa i kad se moj srusi, to jos traje u necijim ocima, za srecu to dosta je. Samo…

Sve su te godine iza nas nosile u prahu delove istine.. Sve su te godine iza nas imale korake izgubljene danas.. Jos su mi u secanju oci sto menjaju boju.. Njen dodir vrtoglavice… Znam da smo i dalje kao deca u bespucu..velikih ociju sto upijaju reci kao nikad do tada.. Moje sazvezdje je cekalo tvoje zvezde.   AVG 2016