Brian Greene je veliki fizičar i zabavljač. Ima smeđi sako i pristojnu košulju zataknutu u hlače. I neupadljive traperice. Nije toliko visok, nije neki mačo tip, ali sve nadoknađuje svojim znanjem i šarmom. Priča lijepo i duhovito. O kvantnoj fizici i teoriji superstruna. O paralelnom svemiru i tristo neotkrivenih dimenziija. Brian Greene je glavni, svira…

Poći ću jednostavno za nečim i izgubiti se. Otkad se ne bojim mraka ni divljih svinja, svijet je za mene postao mala pristojna naseobina koja se ponaša uglavnom predvidljivo. To što se sve vrti i mijenja nije toliko važno za moje imaginarno putovanje. Neću tražiti donacije ni svratišta, možda još uvijek ima sijena i livada…

Prvi put kad sam osjetio da sam u suštini životinja mislio sam da je u meni umrlo nešto „čovječije“. Sada, kada nedvojbeno znam da sam u suštini životinja mislim da čovjek u meni nikad nije bio življi.

Trazis kljuc Voli to je kljuc. Oprosti to je kljuc. Lakse ti je sada. Otkljucan si dalje idi . Ne zastaji nemas kada. Oci otovri gledaj pravo. Podigni se kao soko visoko. Istina veca ispred ceka. Ljubavi kljuc spas za covjeka. Februar 2016  

Izgžvano sećanje na tebe u plamenu decembarske vatre pretvara se u pepeo. Sve zime gube draž. Dolazeći na moj prag tresala si sneg sa svoje crne kape i sa kaputa, ostavjajući svaki put mokre tragove sićušnih stopala… Čaša vina da se ugreješ.Poneka nota vesele gitare. Tiha si dok pričaš tako divno. I sve je važno….

Ostala je sasvim mala iskra, kao riječ i neki treptaj sigurnosti u kaosu rastakanja. I sve što se ponovno rađa, vraća se i tuguje nad vremenima koja su se već dogodila u dalekoj budućnosti. Na štandovima kupuju kobasice i piju loše vino, pogledi streme čistoj zreloj vodi, napajanje stari, a djeca se rađaju s materijalima…

U ovo božićno jutro osjeća se mir i dobro kao niti jednog drugog dana, a i noć je bila tiha i mirna. Ma sve je tako mirno, tako božićno… Sunce je sa istoka obasjalo zaleđenu travu pa se sve bljeska u božićnom blagoslovu. Gledam taj prizor, kako su mirne ulice kroz okićen prozor, kroz ružičaste…

Jesen je prošla, lišće je palo, tragove naše snegovi kriju, vetri zavijaju, pustoće nek’ viju, a mi smo van toga, u duši isti, i jeseni nema i nema zime, k’o nekad onakvi, isti u biti, živimo prošlost i živimo sada, to nije prolazno, to nije malo, ne kao jesenje lišće opalo. Ja stvarno ne plačem,…

Večeras htjeo bi ljubav ti dati Božić je, noć Sveta tiha ćutiš li imalo kad pođeš spati čar svečan njenog stiha Od slova Božić, strofa i riječi želim ga dostavit mrcu što krijepi dušu i boli liječi na ranjenome srcu Popij je očima sa ekrana uzmi tu terapiju duši je ljubav najdraža hrana božićni san…

  moje oči,  moja tuga, moje sunce,  tek rođena duga, oči  koje traže ljubav, klečim  koljenima ispred tvoga lika, želim da umiriš mi usne poput kupine divlje, crne, tebi moje sidro sreće, šaljem ono što  najbolje znam i umijem, pogledah u nebo zvjezdano, prepuno svečanih niti, o kako bih voljela tvoja biti, koga da krivim,…

I opet… To pjesničko veče, Ja I cigarete I kava U devet naveče. Pjesma poput Vina teče, Badnje je veče, A moj mozak nije ni Za u smeče. Nemogu gledati Ni TV Ni slušati pjesme, Tako je to Kad ne upišeš se U zvijezde.

Sunca više nema Nema na nebu Nema u meni   U tami boli tišina U plaču vapi gorčina Na svijetlu duše praznina Krinkom osmijeha skrivena   Najtiša je ona suza Što stvara se u očima Dok u besanim noćima Sanja vječni san…   Mene više nema Nema u meni Nema na zemlji.

Ja pisem ono sto osjecam otkad poceh mastati o raju na Zemlji, o zivotu – snu. Ljudima sam naucio prastati, jer ko ne zna – bice na dnu tog bunara zelja.   Pjesma je ono sto imam zaista, pa bogat sam jer je dajem, ona blista i u blatu. Sve prolazi, al’ cuvam zivot drugi…

Marijo milosti puna, puna sreće i veselja jer si rodila sina našega spasitelja.   Marijo majko božija, tvome su sinu anđeli dali ime. Sada mu sa glasom kao arija pjevaju pjesme.   Marijo kraljice mira, tvoj sin se smije dok dobiva darove od kraljeva i pastira, a Josip uz vas bdije.   Marijo bogorodice, tvoj…

Božić stiže blagost Svijeta mir mu počiva u ruci Sve je bliže noć ta Sveta već se čuju zvuci Sa trubljama anđeoskim feralima od pastira djetešce na slamam prostim radost širi Božijeg mira Na slamice u jaslice Bog uzeo ljudsko lice hej pastijeri niste sami milost Božija navijek s vami

  Bio sam dijete opet…. a tako velik u očima zaljubljenim nekim Bio sam Div od naše krvi i našeg mesa i mirisao proljetne kiše glavom u oblacima bijelim od behara rumenim od nektara razbijene kajsije zrele o valova šiljke i prah bi cvjeta bio da si me zabravila u nekoj od svojih želja medju…

E moj živote. Ovako mlad A več sam te olako Prokackao ja sam. Što me je Tjeralo u ponor taj.   Majka I otac Trebaju pomoć, A oni mene gledaju I nedaju mi da utonem U još dublji ponor.   Samo sam tuga Samo sam jad. Nemoćan.    

In bil sem svoje dni vojak, vam pravim… Za komandantom na juriš naša četa ! Za mati svojo in očeta, to ve se -v boj moja mačeta, kjer kri se lije naša jo branit’ srčno kliče čast ! Uklonit’ se pred tujim gospodarjem ?! To zmore le domači  izdajalec, ki ne premore ne časti in…

Kralj na Betajnovi je Martina Kačurja obtožil idealističnega vpliva na hlapca Jerneja, da si je ta sodbo zapisal sam, zaradi česar je na klancu Francka tekla za vozom, ki je na potovanju skozi pohujšanje v dolini šenflorjanski kazal ogledalo, v katerem so hlapci gledali Petera Klepca, kako jim s svojo nadnaravno močjo žuga z besedami-…

Kje bo zlomila se življenja nitka, kdaj bo poslednji  žarek zasijal, ne ve povedati nobena prat’ka in ni junaka,ki bi  dan poznal. Kaj nosi srečo in radóst človeku? Denar,bogastvo,biti kralj, veljak…? Nikakor ne !; to so stvari minljive , živeti zna kdor zna bit’ svobodnjak ! Pod soncem človek išče in razdaja, kar more,kar doseže,kar…

ONAKO

Moja su vrata uvijek malo otvorena, strpljivo čekaju. I svjetlo ostavljam da gori, onako, iako se ne bojim mraka. Moje uši stalno osluškuju, da bi čuli tvoje korake u noći. A moje oči se upinju u daljine, kako bi te pronašli u gomili, onako, u nekoj ludoj nadi. I kada sjedam za objed, uvijek stavim…