Kad otvorim oči

Upleo si sinoć prste u moje snove… Zavukao se pod moje trepavice kao u zajedničku postelju i mirisao na mir. Rastjeravao si svoje tihe uzdahe po mom tijelu i umotavao me u njih najtoplije što možeš… da me studen ne probudi. Noćas neću da spavam jer znam da nećeš doći… Sinoć me je u snovima pohodila tuga i ti si me se tužne odrekao… I kako da me ne probudi studen kad si prelazeći na javu ostavio otvorena vrata?

K'O DA ME NI BILO NIJE

Neka ti kažu nebesa Koliko ima te, Ženo U ovoj tišini plesa Krvi što ključa venom; Neka ti pokažu ptice Lepetom mekih krila Koliko žudim da lice Dotaknem tvoje k’o svila; Koliko hoću – a strah me – Obgrlit’ lukavo, mila, Tvoj struk! A prah me Starosti polakjo krije… Biću tek san što si snila – K’o da me ni bilo nije. 2009.

Nema te pa te nema

Trbuhom za kruhom odoše precida boljim životom ostave namadomove,polja, gradove, sela,a sada te nema,pa te nema.U ulici mojoj priča se engleskina vratima pločica mister Tobi Robin jadnog li kamena mukom donešenajadnog li doma bez djedove slike.Polja su bila vinovo lozjea sada samo žuka i trnje,jadne li zemlje neobrađenejadne li zemlje siromaha.

Ispraznjen

mislim stvarno sve sto kazem cesto ne prisutan i trazen tudim lazima unakazen ne motiviran i ispraznjen i u magli stalno pa sam tesko spazen kako da u vrijeme se vratim i sve pogreske popravim kako sve to zimama hladnim neznam sta da radim cije korake da pratim ili da radim svoje kako da se sada misli zbroje planove u glavi krojim vrijeme sada trosim bavim se mislima losim boga sada prosim molitve sada bacam pa mi na sekundu vjera ojaca memorije mi to vraca na dobre dane kada od…

Љубав као лек

Перманентно тражење решења, За престанак сваког бола, А које је без смирења, Одузеће нам живота пола. Писање стихова уме да буде Само пуко трошење речи Јер многе се опције нуде, А само нас љубав лечи. Песници-по нарави су чудни, Јер се упорно труде Чак ноћу остају будни И нека решења нуде. Сами нису сигурни у њих, И та, та замишљена поза… Битно је уклопити стих, Да не буде презрена проза. Када се смире и схвате, И памети мало призову И Богу када се врате Откриће тајну нову. А овако… Замишљени…

Мој стил или нешто о мени

Ја те нећу вући за рукав, То се коси са мојим стилом, Јер сам као лисица ликав Не, не сматрај ме дебилом. Пардон, молићу лепо вас! Какве су то мисли о мени? Пазите се лисице, за час… Можете бити поједени. ”О како сте лепи и румени. Баш ми се свиђа вас став Чврсто стојите као на стени А и вредни сте као мрав! Браво! Све похвале за вас! Ал да вам нешто кажем. Имате тако диван глас… Знајте, не волим да лажем! Мени можете у поверењу Рећи шта вам је…

Neuzvraćena ljubav

Spim u krilu tvome mati miluješ mi kosu, pjevaš pjesmu sinku svome da odagnaš mi tugu. Duša mi je puna trnja bodež, u srcu stoji, kad mi ljubav ne uzvraća ona!koju volim. Mladost ću pokloniti njemu sinjem plavom moru, ranjenu zaboravit sreću u morskom beskraju. Doviđenja mati i svi drugovi moji odoh moru sinjem da prekriva boli, ne žalite mene,niti moju sudbu more i vali bzt će mi u družbu.

Otputuj

otputuj, ne da otiđeš nego da se vratiš. otputuj tiho, sam, bez pratnje. otputuj kao da ništa ne ostavljaš za sobom, bez emocija i tuge, s puno zaborava. nemoj tražiti razlog, on ti ne treba ; suvišan je. nemoj tražiti ispraćaj, mahanje ruku na peronu kolodvora, previše kovčega i zabrinutih lica. dolazeći, potraži tek hrapavu ruku koju ćeš stisnuti i veseli osmjeh kada uđeš u kuhinju. sjećanja i nemaš, sve zaboravi. sjeti se samo da možeš ponovno otputovati.

Osisaj svijet na Irokezu

poliglotska informatika naucna fantastika neka druga galaktika astronomska navika kemijska panika fizicka reakcija matematicka redukcija anatomksa obdukcija visa politicka funkcija racija rastafarijanaca pobuna indijanaca pecenje janjaca najezda kukaca previse skakavaca previse nakaza premalo dokaza odbacena optuzba lasere dopustam time rusim ustav stjecaj losih okolnosti pa zavrsis u bolnici sta pise u zadnjoj poruci pitaj horacia pa pjevajmo massima e pa da si na brodu jean luc picarda bila bi tamo petarda dim bi bio stvaran osjecaj realan nisam teatralan ali gubim ravnotezu osisaj svijet na irokezu…

Priča jednog vremena

Gola tijela ljepljiva od znoja a prazna od duše Kako se naizmjenično nadopunjavaju zadovoljstvom Bezlična Jer lica ste odložili u istu policu gdje u slobodno vrijeme držiš svoje nagone Kad joj pričaš na uho ona te čuje Voli da čuje to što razumije a ti pričaš njenim jezikom Jezik je jako bitan u vašem odnosu Nikad joj ne zaboraviš ime Ona se zove Bilo Koja Žena A Bilo Koja Žena te nikad ne napušta jer te nikad i ne posjeduje Sutra ćeš joj kupiti novi mobitel U slučaju da noćas…

Mora biti nešto više

Mora biti nešto više u ovom životu Ne leti ptico u visine Toplina sunca spržit će ti krila I kad već pomisliš da je blizu svjetlost Vratit će te ona tamo gdje si bila Vratiti će te opet u šumu tamnu Među grane trnjem ispletene I niz krošnju krhku padat ćeš polako Sve do grotla zemlje u korijenje A iz tvog će grla Samo jecaj iz nebesa Preći sav u tihu Jaku bol I shvatit ćeš da si samo blesa Koja si na rane Stavlja uvijek sol Ne leti ptico…

Gubitak

Šta s čovjeka bude kad zamrzi ljude Sva mu ljubav ode Odnesu je vode Kad laži u srž pogode I strašne se smrti dogode Šta s čovjeka bude? Gdje se čovjek krije kad čovjek više nije? Kad zrak kožu grebe I mučno boli sam sebe A duša u vatri zebe I ne piše više ni za tebe ni za sebe Gdje se čovjek krije? Koga čovjek ima kad ostane sam? Na pustoj sekundi u noći Jecaj kad pušta u bespomoći Kad ne može i zna da neće moći Da ostane…

Balada o jesenjem siromahu

Siromah, beskućnik stao je na putu, Ponizno da klekne sjećajući se milo Dok je bio mladić i sjedio u kutu, Tražeći Boga da mu odgovori što se to zbilo, Bio je tada stasit i nikada ga se nije odbilo. Studen se uvukla u srca slabašna, Nit na životu drži ga tanašna. U tišini i samoći vječito on stanuje, A u mislima mu ona dosad neviđena punašna, I jesen je tužna i sa njom siromah samuje. Zagleda se zatim čeznutljivo u krhke krošnje, Iz džepa je izvadi, u rukama mu slika…

Stranci

Sjede za kuhinjskim stolom. Šutnja, u bubrećoj jeci, Nabujale tišine prolom, Jučerašnje svađe odjeci. Magla povrh šalica kave, Gorčina. Obračun pogleda. Hladnoća kocaka leda, Drhtaji sinoćnje strave. Trulež ljuštenja gnjile maske. Varljivost ljetnog zanosa. Pognutost obamrlog ponosa- Plam proždire kućne daske. Dvojac, do stolca stolac. Nikad bliži, nikad dalji. Prižegle strasti pun tobolac. Nikad bliži, nikad dalji. On i ona. Stranci, persone.

Jedno obećanje, jedna molitva

Jedno obećanje, jedna molitva jedne noći i dodirnuo sam nebeske bisere tvoga tijela. Ali zar je uopće potrebno spominjati hrabrost!? Buduća se svjetlost kao voda ljeskala u meni, i poput lahora sam putovao preko tvojih usana, a ploveći tobom sve se otvaralo poda mnom, u tvom mirisnom tijelu bio sam bliže svemu. Ispunjen toplom bjelinom blistave utrobe, posebno pamtim kako sam od snova rastao dok si mi u nedjelju slijetala grudima na obraze. I mogao bih redati zvijezde koje tad upoznah, mogao bih iz tvojih prepona poslagati iskre, ali snažno…

Umrlim dusama

Srce je poslednji put zakucalo u predvecerje Aprila 13. Ljeta gospodnjeg 2005og, petnaestak minuta nakon cetiri sata, a na grobu jednom, u ovom velikom svijetu, suze govore: ‘Zivjece ljubav u srcima onih koji vas vole i mole se Bogu da podari vasim dusama vjecni mir prostranstva nebeskog….’ Ranko moj

Moderna žena

Moderna ,atraktivna devojka i žena, mobilna je,ok i fit.. Barem jednu tetovažu ima, a na nosu i pupku pirsing. Uvek je online, sa sobom nosi prenosni računar . Mobilna i Bi u svakom pogledu odabire il muškarca ili ženu . Ide na fitness,u teretanu na pedikuru,manikuru,raznu masažu.. solarij i piling, tela i lica, u torbici čeka kreditna kartica. Poslovna i jaka, emancipovana i hladna, za muške još veća enigma. Vladaće svetom, ta jedinstvena mobilna i moderna devojka, žena.

Ti me činiš sretnom

Koju to snagu imaš u sebi Da me uvijek iznova odvedeš Na polja mirisna U večer prekrasnu Kada te opija ljepota običnog zalaska sunca Koju to moć u sebi imaš Da mi uvijek vratiš Osjećaj da je život lijep I da u njemu ima mjesta za me Da sam žena Ispunjena Da sam Sretna I željena Da sam Voljena Kako sam lijepa Kad me kupaš osmijehom Ne mogu se Sebe Nagledati Kad sam srećom Oblivena Koju to snagu imaš u sebi Da sam žena probuđena

Mjesto za emotivce

Nemam više vremena Žuri mi se u ništa Ako sam ikoga i išta Voljela To si bio ti Jedino i samo ti A ja bez tebe Ne znam živjeti Žurim se Pobjeći Ni riječ ne reći I zauvijek Nestati Tamo gdje nema adrese Ni zvona Ni telefona Ni pošte bilo koje vrste Samo ništa To je mjesto za emotivce za slabiće koji bi od svega bježali U moje ime popij jedno piće I pomisli Brzo se i lako svatko prežali

Ne sudi

Obukao si svečano odijelo Navukao sudačku halju I uzeo bat Udario si njime o stol I objavio rat Na optuženičkoj klupi Ja sam se branila šutnjom I presuda koju si izricao S ozbiljnošću i ljutnjom Izazivala je u meni samo stid i bol Znao si da sudiš ljubavi I uloga ti je bila teška Iako sam bila pregrešna I suđenje je bilo greška Na kraju si odložio papire na stol I pustio da presuda čeka Za neke optuženike shvatio si Nema učinkovitog lijeka

Sveta uspomena

Te tamne crne noći moja mati legla je da spava, zadnji sanak usnula je ona svome drugu domoći se krila. Doviđenja, mati doviđenja nitko tebe zaboravit neće, pozdravi mi drugove moje koji krvcu svoju prolivaše. Čuvat ću im zemlju- uspomenu svetu, ljubit ću im slike ko što ljubljah tvoju, milovat ću grob*e ko što miljah tebe. A sada mi snivaj mati moj anđele dragi, tvoj će sinak brzo k tebi u zagrljaj doći.

Evropa, evropica

Evropa, evropica To je velika slagalica Svaka kockica po jedna državica Svaka državica po jedna nacija Ona svoje ruke širi Ona zove Ona miri Da bi joj se pristupilo I u njeno krilo došlo Uslovi su ulaznica Popunjena priznanica Tako Bosna njenom krilu teži Da bude sigurna i da se ne ježi Da bude uvijek radosna i mirna Prosperitetna i napredna Bosna sporo ka Evropi korača A krivac tome je njena vlast Uski privatni interesi Mito, korupcija i lična prevlast Bosna još Evropu sanja Njena još nedoživljena milovanja Ali dok…