Život

Božjom ironijom i nečijom igrom evo me na stratištu smrti,bitke i jada bijednom sajmu ljudskog stada,životom nazvana. Djetinjstvo moje veselo bješe,igra i veselje radost i sjaj,brat moj i ja. Kasnije u knjizi tražio sam spas,kroz stihove sebe odavao izazove odbijao i mućki odgovornosti izmicao. Mučim se razapet životom odveć bijednim,napamet izučenim, mučim se sa djetetom…

Večeras je opet ptica u meni slamala krila. U njeno srce šaptao je nemir: -Pogledaj,mila kako je noćas širok svemir a tvoja krletka uska ta niska od zlata tek je okov oko tvoga vrata. Pogledaj oblake što mirno plove svaki je od njih brod u jednom pravcu za snove Ulovi brzo mjesto na tom pramcu!-…

Očajna

Tu sam! Na mjestu nevjerice! Iza vrata razbitog jada. Kapam iz očiju na tepih svoga smiraja i slutim izgovor same sebe, jer loše se podnosim kad se ukidam pa se raspoređujem po vidu umova. Slušajući, ušutkujem se! Grabljam riječi rascvjetane i palim ih na ognjištu nemogućega, neka nikad ne stasaju u vremenu, jer nikad gorča…

Najtužnija od svih, prolazi polako jesen Ogolili su je do kože Zabili joj hladne nože Potrgali joj lišće Od hladnoće se u zemlju stišće Najtužnija od svih… Na vrhuncu svojih dana Slaba od teških rana Svija se od bola Osramoćena i gola. Najtužnija od svih, prolazi polako jesen Nekad krasna i voljena Sada umorna i…

I vidiš,opet sam tu,opet si tu, kažu ljudi,zločinac se vraća na mesto zločina, a šta je bilo prošli put, koja hemija je popunila prostor, jesmo li načinili zločin? potpuno drugi ljudi,prolaznici, muzika… a mi smo isti,mi smo opet tu, kao da nismo ni odlazili… moraš otići da bi se vratio, ali ovaj zakon u ljubavi…

Tebi,moja buduća… moja sadašnja ljubavi, davno bivša… ne dozvoli da bez kišobrana na kišu prošlosti izadješ, ne dozvoli da ljudi čitaju sa tvog lica da postoji bivša ljubav, ona ne postoji… jedna ljubav je uvek ljubav, ona ce uvek biti umetnik jedne tvoje bore jednog tvog osmeha koji ce biti naslov necijeg sna, i tvoj…

Dan mirise na tebe, letnji topao dan, ulica gospodarica breze i mnogo dece nasmejanih lica, koraci mi se gube, zemlja nikad ne bese tako mekana pod nogama kao danas, poput prstiju koji tonu jedan po jedan u avanturi po tvojoj kozi… satkanoj kozi od morskih dubina i arome jutarnje rose u neuredno pokosenoj travi… da,tako…

Smem li da te zavolim? hocu li videti most i na njemu nasmejanu devojcicu punu cveca, njen lik u potoku dole, hoce li ptice pevati drugu strofu zajedno s mnom? Smem li da te zavolim? koliki je limit ljubavi i kad krecu da seku nozevi odbojnosti? da li tvoje oci menjaju boju.a usne, hoce li…

Samo kad prodje ulicama, kad se usunja pod kozu i misli, kad toplota adresirana na vase srce nepozvana dodje…. kad se ukaze….kao pahulja usred leta…. produzeni monolog ukrasen Zvezdicama, u sjajnom pogledu pretace zlatna masa celog sveta svesno u nesvesnom polju,opijati neznih obrva i kose poput Cezara….Napoleona….osvAjaju cula vida i mirisa rukama neznim kao plis,zagrljaj…

Drhtaj tela kad san prosara javom, tesko je objasniti sebi samom, da dusu obuzima slatka jeza, nekad busna ko alasova mreza, ponekad tuzna kao blistava breza, ipak,lepa i neodoljiva, kao u pustinji vreloj mala oaza. skakanje srca i svetiljka u dubini stomaka, koja se pali na blagi suzavi pogled, u oci neznije od pamuka, prelepih…

pitao sam se onako u dosadi, kakav je zivot samca, kojim redom njemu idu dani, ko mu skuva kafu,kad na posao urani, kako zaspi,kako se budi, sta sanja na obe polovine kreveta, kome se smeje,i za kim place, sta mu prica ogledalo, s onog kraja sveta. Mozda mu samo crna samoca po kuci seta, nema…

i slagao bih sam sebe i tebe kad bih rekao da sam sreo devojku koju sam znao tako,nikako tek ono sto oko uhvati a uho samo propusti i da dani ucine,da oci gledaju dalje da usi cuju sum hoda,disanje i otkucaje srca da pozelim svaki vetar koje tvoje telo napravi kad prohuji pored mene, kao…

Putovali smo i isli smo svuda, na razna mesta u godinama mladosti, to je postala navika,ukras svakog leta je more, ukras mora smo mi,a ukras nas je ljubav koja se ponekad desi… nije cesta ljubav na prvi pogled i nije cesta ljubav na daljinu,takvih ljubavi ima malo a one,one gore i plamte kao lava u…

i znam da cujes moje korake, i znam da na pragu nase kuce jos uvek places i dozivas moje ime ne tesi se time,necu doci i mnogo ce vremena proci opet mene nece biti voleo sam tebe,ne kao ti mene i ja sada dok ovo pisem placem i secam se kako uspomene crtaju slike nasih…

U tuznoj noci cuje se samo tisina koja odzvanja teskim galopom bola, ostavljajuci tragove u prasini vremena koja nije imala snage da se zbrise. Bol…krupnim koracima ide ka nekom samo njemu poznatom svetlu, nekoj nadi da sam sebe ubije.Da samo postoji neko ko bi misli ocitavao na papiru, pisao siljastim slovima kajanje I grehe,podesavao sudbinu.Tragovi…

kada bih samo mogao da se probudim laksi sam nego ikad i nista ne osecam sva ta draga lica,kolone ljudi za koje sam ziveo,moja basta ljudi i cvetovi proslosti i ovog cudnog svetla sada bojim se visine,i gubim vid kuce,krovovi,drvece…oblaci koliko to ide,koliko suza bi mene vratilo dole koliko ce mojih sitnica jos ziveti posle…

Nisam nikad voleo vodu,znate? promenu sredine,vazduha,ljudi, osecao sam se kao unikat nakaza u kog gledaju i lupkaju mi po glavi, ja sam samo ziveo svoj mali zivot, usamljen, na malom prostoru,cesto zamisljen, kako je izvan ovog sveta, da li je i tamo ceo dan,godina i vek oblozen zidovima sa brdo ociju? dosadni zvuci koji su…

I cekam, Vreme glumi izgrebanu traku I sve nesto nece da prolazi, Casovnik koji pokazuje pola tri Vec nisam trebao da vidim, I sad mi nekako postaje tezak Surov I prost,ni nema kazaljke Tako sad mislim o njemu To je hteo,sad I nije sat Glupa stvar koja visi I laze istinu. Par ljudi ceka s…

I sta sad,sta biva Sedite za stolom sa tri nepoznate cure Zurka je monotono vesela I lazno nasmejana Svaka bi htela a I ne bi, Da vas pita nesto,jer sve je vec sto puta Pitano I receno Mi momci,ha,kao jeftini barut Na rasprodaji Upalimo se na prvo obracanje, Kazemo ime,zanimanje,interes I smesno promenimo boju E…

Ne bih ni znala,ni verovala Da nisam videla I cula Zimska idila… Drvece dise,a sneg prica, A svaka noc vam kroji osmeh po meri I slucajnom prolazniku slika portret Dok isti nije cuo za cudo zime. Svaka noc radja milione bisera Koji neumorno padaju sa neba Docaravajuci malu bajku,u kojoj sve vi Gost,gost koji pise…

Voleo sam to mesto, Prvi koraci su poceli negde izmedju stare smokve I tresnje, secam se,prvi rodjendani mali pas braon boje, I suzice,bas moje Jer sam uhvatio plamen svece rucicom, Koliko sam boze plakao, Ali ni upola koliko sada placem I zivot je sveca,koja gori Razni vetrovi je neumorno gase, Moja secanja,moja bol koja me…

Sreca svuda… tih dana na svakom koraku, sve se pretvaralo u veliki osmeh, dani puni neke cudne energije, njegov zagrljaj,oci…samo moje, kraja nisam videla toj ljubavi, merila je milje bezsmrtnosti, ko zna…do kraja, njegov krevet,postelja jutarnja kafa iz njegovih ruku, srecna,zasenjena nasim navikama lica zavodnika,ljubavnika, glavnog junaka mojih snova, budnih snova,istine… bese neko najblizi sto…

Telefon zvoni…mozda si ti,mozda je jos jedan zalutali poziv pogresnog broja, srce mi ubrzano kuca i prosto me tera da se javim…ali ono samo zeli da si to ti,a ti…. ti ni nemas moj broj, bacila si ga one kisne noci kad se moja suza stapala sa kapljicama neba, nisi je videla,a papir sa telefonom…

Dan ko dan… zacaran mozda mirisom mora, daleko od kuce,od istog, cudno plava zora, sto izjutra boji nebo i ljude, valovi koji bude, novi ljudi,nova lica, nekako slatki i rumeni odsjajem svetla, istog svetla koja su nam ukrstila poglede, moji prozori gledase u njene, dve zgrade,dva diva sa stotinu ociju, a odmor na balkonu bio…

Lezao bih tako dugo… roj zvezda igrao bi nebom, jastuk bi postajao sve meksi, poleteo bih zajedno s sobom, mesec bese cutljiv i miran, obrisima postelje po glavici diran, zacudjene senke nevidljivih ljudi, ovo je sat kada se spajaju, iste namere i cudi, neki imaju,neki ne, sve to vidim iz daleka, moje srce jos uvek…