Sreca svuda… tih dana na svakom koraku, sve se pretvaralo u veliki osmeh, dani puni neke cudne energije, njegov zagrljaj,oci…samo moje, kraja nisam videla toj ljubavi, merila je milje bezsmrtnosti, ko zna…do kraja, njegov krevet,postelja jutarnja kafa iz njegovih ruku, srecna,zasenjena nasim navikama lica zavodnika,ljubavnika, glavnog junaka mojih snova, budnih snova,istine… bese neko najblizi sto…

Telefon zvoni…mozda si ti,mozda je jos jedan zalutali poziv pogresnog broja, srce mi ubrzano kuca i prosto me tera da se javim…ali ono samo zeli da si to ti,a ti…. ti ni nemas moj broj, bacila si ga one kisne noci kad se moja suza stapala sa kapljicama neba, nisi je videla,a papir sa telefonom…

Dan ko dan… zacaran mozda mirisom mora, daleko od kuce,od istog, cudno plava zora, sto izjutra boji nebo i ljude, valovi koji bude, novi ljudi,nova lica, nekako slatki i rumeni odsjajem svetla, istog svetla koja su nam ukrstila poglede, moji prozori gledase u njene, dve zgrade,dva diva sa stotinu ociju, a odmor na balkonu bio…

Lezao bih tako dugo… roj zvezda igrao bi nebom, jastuk bi postajao sve meksi, poleteo bih zajedno s sobom, mesec bese cutljiv i miran, obrisima postelje po glavici diran, zacudjene senke nevidljivih ljudi, ovo je sat kada se spajaju, iste namere i cudi, neki imaju,neki ne, sve to vidim iz daleka, moje srce jos uvek…

Kad nastupe hladne,teske kise, bice to pocetak kraja necega, bicu tuzan i prvi put izgubljen, da li znas koliko mi znace minuti s tobom,to sto imam andjela cuvara i uho koje me uvek cuje, saputnik od prvih dana,pa sve do spustenog pogleda iz kreveta, suzama u ocima i teskim disanjem, raznoblje izmedju svetova, moja ljubav…

Na pragu svom tiha od zime čekaš korake moje. Ja nisam anđeo nit’ veze imam s njime al’ jedino sam tvoje. I kada krenem ti uvijek znaš da ću se vratiti. Iskrenu ljubav samo ti mi daš jednom ću shvatiti. Možda biće kasno ? Možda i neće ? Ko će ga znat’ ? Vjetrom nošen…

Pisana biblija na zrnu pirinca… malo dete, smesak prisutan stalno, za nju,onda, velike stvari vrede malo, sati igranja,prljave nogice, plac,teske noci nespavanja, slatko mucenje, sladak mali zivot. prvi koraci i prve razbijene vazne, mumlanje reci sto zvuce kao… mama… rast,veci broj pantalonica, azbuka,brojevi,ucionica… mnogo knjiga, prvo odlucno necu i hocu, knjiga se sad brzo lista,…

Jedan usamljeni nemi um, nem za sve koji nece da ga cuju, oronuli cosak novog vremena, svedok velikih promena, zar se staro zlato vise ne ceni, zar postoji nesto sto je vrednije od lepe reci,lepog osmeha, iskrenosti. sve vrline coveka,promenom datuma vec nisu nista, neznam da li uopste cuju ljubav govora, da li rec i…

Ponekad ga sanjam, kako je samo lep u onoj uniformi, dodje pa mi prica, nezne reci,o ljubavi prica kako me voli, da su sekunde duge kao godine, da ne brinem…da ga cekam, “tesko mi je ovde”kaze,da kad pomislim da imam tebe, zaboravim na sve,bas sve, “kad cujem”imas pismo, srce hoce da iskoci iz grudi, to…

Uvek nasmejane,uvek sjajne, nemirne,pune zivota bistre kao povrsina okeana, providne,tople tople kao dan u sred leta, nekad hladne i ostre kao rub zime, bezbroj pitanja i odgovora, u njima se krije slatki otrov zmije, to su zelene oci devojke mile, pogledom koja bije. devojka sa zelenim ocima, najjace mostove momackih srca, lomi u komade nebo…

Uputio sam se te noci, u neki svet tuge, nisam znao da li cu moci, zbog tebe da zaboravim druge nejasne se slike prelamase tada, u mojoj glavi ni sad neznam, proslo je zaista mnogo jada mnogo puteva,ceo lavirint, gde da krenem,kako,sta bez tebe sam niko i nista, covek bez srca,covek bez duse planine koje…

Zaboravicu stazu po kojoj sam hodao, zaboravicu i lampe,svetla… zaboravicu cosak,cuprije, zaboravicu noc kojoj sam dao, bezbroj sati a nista nisam znao, zaboravicu broj tvoje kuce, zaboravicu boju kapije, kamencic i roletne, tacan sat,tri kazaljke, zaboravicu svitce zlatne, zaboravicu miris tvoje baste, moja zemlja iz maste, zaboravicu i tvoje oci, zaboravicu i tvoj smeh, i…

Bese on iz siromasne porodice, tesko skolu ucio radio,da bi majku dvorio, ona koja mu je zivot dala, dok je mogla odecu prala, kucu cuvala dani su tekli, skoli dodje kraj ali ne dozivi majka videti srecu, rasta se s dusom,otide u raj ne osta dugo na tom mestu, jer seta bese velika, poljubi vrata…

Secam se necega sto ce biti, ali cekam proslost sadasnjosti, i gledam… strujanje lepog vremena, miris u vazduhu i mnogo ljudi, duzina,starost nasih korena, i prazna stranica dela zivota, gde mladost putuje velikim brzinama, kida jedan zivot zacetkom drugog, planine i reke,gradovi i sela, voz ide negde,gde mene nije bilo, sve je sivo, negativ mrtve…

Hajde,da proverim na levoj slepoocnici imam oziljak, shvatam. ja sam ubijen,kakav osecaj, i dobio sam drugu sansu sad,nije to bitno potreba,navika, covek se ne menja tako lako, to ide postupno i polako prepao me covek i pitao nesto, panicna reakcija… uzimam noz sa stola i ubijam covek pada… opet vidim krv,opet sam ziv bio je…

Hm…mislim da sam stigao, velika rupa sa milion ljudi, svi su nesto zgresili, bacam pogled na jednog mucenika, nema glavu…a hoda. na vrhu,negde daleko iznad rupe postoji otvor ko zna za sta je mrak postaje mracniji,sad bas nista ne vidim odjednom… otvara se otvor na vrhu i krece… crvena,sjajna masa pocinje da se sliva oni…

Duhovi tame i sretna lica pokojnika, zadimljeni hodnik cudnih razmera, vodi u dubinu poroka,kajanja i bezsvesti eto i mene tu,hodam. zidovi izgrebani prosto neistina, nokti i krv neko nije hteo hodati,ili je zalutao ceo zivot biras puteve,sve se sabira biras poteze i volis i mrzis, pravis i rusis, za sve to,za zivot,nagrada je samo jedan…

Na obalama straza koja nikad ne spava, plima i oseka uzburkane vode glas coveka koji polako jenjava, i samo osmesi iz publike se ore, covek ima svoj put kad je zima njemu je leto, kad je leto njemu je zima, dok pod nogama topli pesak greje tabane jednoj personi debeli djon stiti noge, kisa pada…

Gdje si moje srce sakrila dal u škrinju naših sjećanja, među pisma naša ljubavna da ga griju pričom strastvenom. Il je možda u gori zelenoj i vile ga strašnom vjetru predaju, da fijukom ljubav otpuhne među krošnje trnjem prosute. Dal se srce u kamen pretvorilo i slapovi ga niz padine valjaju, da pronađe mjesto u…

Sanjao sam nocas crnu pticu sletjela je tu na moje rame vidjeh suze na majcinom licu dok molitve ucila je zame. Vidjeh u snu Ahiretska vrata otvorena moj dolazak slute vidjeh sestru sto ispraca brata na daleke bez povratka pute. Sanjao sam u snu konje bijele dok me nose kabur se otvara i naslutih da…

Evo malo na brzinu,da ukradem vremena,pa Vama na portalu žaželim Sretnu i uspješnu Novu godinu, Male stvari čine veliku sreću,sitnicama se širi osmijeh,a on sva vrata otvara.(a najbolje briše bore). SRETNO SVIMA.

Koračaj smelo, jer ti si hteo da jednog dana, pred tobom svita nesretnih ljudi, s bremenom na vratu, pognuta kleči u sopstevom blatatu. Koračaj smelo i hvali Boga što ti je noga čelično jaka i rukom hvataš željezo vrelo, to si tražio, to si hteo, zar ne…? Koračaj smelo, jer sad su ljudi mali pred…

Znam da ćeš noćas tugu u piću ublažiti. Znam da ćeš nas u pjesmama tražiti. Sve znam,al nemogu ti pomoći,jer nisam tvoga srca izabranica. u tvom životu tek slučajna sam prolaznica. Nisi htio i nisam htjela za tebe se vezati. Nisam htjela o nama maštati. Znao si da me nećeš,za život imati. Nisam htjela, al…

Tamo gdje leptir ljubi cvijet, gdje se ptica priprema na dug let Tamo gdje zemlja nebo dodiruje, umoran pogled svoj ,smirujem. Dog izvor traži rijeku, lutajući,kroz granje i trnje,sanjam. Na tvojim grudima, jastuku meku. Tamo gore,tamo dolje,u ovom beskraju, ko zvijezde padalice ,što gube se u sjaju. I onda kad oblak ispusti kišu,tamo gdje se…

Od znatiželja svjetiljki skrivam se uličnih Prstiju svjetlih na korake dok umor stavljaju Ali još sam umorniji od smijehova noćnih Tragove bijele za prošle kad najavljuju U vjetru sam slušao kad priđe još bliže Što mijena noćna u danu izgubi Od snijega orkanskog da plima sad stiže Sjećanje davno u tmini se gubi Stasom plamenim…