[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Poceo pisat iz cistog hobija

Oslijepio na stvarnost, nesto kao, mentalna robija.

Evo vec nizem iza sebe par supljih godina.

Za druge prost, ne poznaje me cak ni bliznja rodbina.

I nemam mira,kad dzavo me dira,precesto svrljam iz hira..bez manira.

Ja sam skromno zelje pravio, al djaba, opet se udavio.

A dusu stisle godine lutanja, prljavo tijelo od obala, virova,  i plutanja.

 

Ona nije svetica, al je bila horizontalno laka, dusa joj iz pakla, ruke od staka, kamo srece da mi nikad nije dotakla.!?

Ne, ja je nisam takvu zelio, al lagao sam, kad sam je izgubio da sam se veselio.

 

Ljubav je nosila, nikad nije pazila kome pruza ruku.

I sad se kaje, sto je ovcu dala na cuvanje vuku.

Ne’ trazi krvica u sebi, ja sam prostak los.

Eh, al samo kad bi znala, da te zelim jos.

 

Autor vuk sivi

Ova objava ima 4 komentara

  1. Ne, ja je nisam takvu zelio, al lagao sam, kad sam je izgubio da sam se veselio.
    kao i većina , a godine idu,a bol i praznina još su prisutni, zanimljivo i turobno 🙁 pozdrav

Odgovori

Subscribe without commenting