[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Ovo je pesma za obraze meke
što drugi sada ljubi,
za oči što krote nabujale reke
dublje od nebeske dubi.
Ovo je pesma za srce što gubi
i kada kuca za tuđe,
za one što vole kad im se sudi
još više i mnogo luđe.

Ovo je pesma za osmehe bele
što gasi pučina tmine,
za šapate čedne, oproste vrele
i pune tople miline.
Ovo je pesma za sve Paladine
što se u samoti bude,
za nadu što usne ranjene vine
nebo prazno da ljube.

Ovo je pesma za srce žedno
što bol nemirni satra,
za one što recke lupaju vredno
tamnicom tuge bez vrata.
Ovo je pesma za ugasle žari
što behu nekada vatra,
za dušu zbog koje niko ne mari
a nema ni druga ni brata.

Pesma je ova za ljubavi nova
poznatsva i novu sreću,
za one prepune detinjih snova
što porazu viču – ”neću!”.
Ovo je pesma za one što kreću
u boj za novo sutra,
za one što pale poslednju sveću
za ljubav koja je mrtva.

Zato svi skupa pevajte sada
rima nek usne vam prezne,
nek ugasli žar što dugo spava
u grudima nadanje kresne.
Nek svako ko pati zauvek shvati
da klonuti duhom ne sme,
zato svi skupa pevajte sada
stihove ove pesme.

 

 

Autor Simic_Petar

Odgovori

Subscribe without commenting