[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Svako otkriće ljubavi,

Moraš sam sebi da dokažeš,

Pa po tragovima na duši mojoj

Tražiš znanja o vernosti,

Iskustva iskrenosti

I mudrost odanosti…

Ali, ja nisam tu da te učim,

Već da te volim…

Shvatiš li to sasvim,

Saznaćeš sve što si želeo da otkriješ…

Želim da zaploviš po tom moru

U koje misliš da ti je vreme iscurilo,

Da osetiš snagu vetra ljubavi

Kojim punim tvoja jedra

I nežnost nade kojom ti dušu ljubim,

Pa zajedno da stignemo tamo

Gde se spajaju i pletu u šavove sreće

Naši snovi i naše jave…

Naša dva sveta…

Jedan, koji moramo

I drugi,

koji smo sami stvorili

da u njemu rastu sva ona nadanja i želje,

koje su se nekada davno začele,

a onda se učaurile

čekajući pravo vreme da se rode…

Čupajući stene sa zidova tišine,

Toplim dahom udišem život

Tvojim zaleđenim željama,

Pa ti iz oka čitam o tajnama stvari koje,

 Same,

Ne pokazuju ništa,

Ali ti,

Veštinom posmatranja,

Otkrivaš način da,

Njima,

Prodreš u Srce Sveta…

Zato,

Pusti otkrića da se sama otkrivaju…

Vera, koja prostruji žilama,

Kad osetiš da bi sav sjaj i raskoš

Menjala za tvoje rame,

Da,

U noćima,

 služi kao siguran oslonac za moje snove,

Jedini je dokaz da,

Tvoji satovi u mom srcu

Otkucavaju večnost…

Posted by VilaDobrila

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting