[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Zasto bih mrzela nju, ona sa ovim veze nema,
oprastam neznanki sve, samo se tebi lose sprema.
Lavina nepoznatih sitnica, prolecu jedna za drugom,
neke donose gnev koji se brise sve vecom tugom.
Gromovi su tisi od mene, ove noci iz ociju sevaju munje,
sve latice sto sam posula za tebe pretvorio si u razorno trnje.
Skidam tapete sa zidova, noktima bih srusila dom,
ali ti si prvi temelj urusio te noci kada si spavao sa njom.
Prestajem iz momenta sa destrukcijom, ni po cemu necu na tebe da licim,
ostacu dama da kraja, svojim cu ponasanjem da se dicim.
Ja ponosno hodam, podignute glave,
ovaj krah je tvoja sramota, pogadja gresnike prave.
Mene ne dotice rastanak, ne ispred drugih ljudi,
bicu nasmejana uvek, dok se dusa jutrom jedva budi.
Ta patnja ce ostati skrivena, necu je dati radoznalom svetu,
u tamnim novim nocima, planiracu ogorcena osvetu.
Saznati neces da si me ubio do srzi,
bio si cak i od smrti brzi.
Ne mogu da oprostim, mogu samo da glumim do kraja,
disem da vidim kako se raspadas, samo me ta nada sa zivotom spaja.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting