[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Ne mogu doveka osmehom kriti,

Tu tugu što mi lice šara,

savršen glumac nikad neću biti.

Da glumim sreću ja nemam dara.

 

Blesavi pajac što osmeh izmami.

Taj glupi smajlić polukružni.

Klovnovi uvek ostaju sami…

Najlepši osmeh imaju tužni.

 

Gledam u lica nasmejana.

Tražeći onaj odgovor večni,

Da li je sreća u svima nama?

Da li su srećni,zaista srećni?

 

Il je sve gluma,obična farsa…

Važno tek da se isprati moda?

U izlog glupih, smešnih grimasa,

Evo i moja! Neka se doda!

 

 

 

 

 

 

 

Autor dusko drazic

Ova objava ima 7 komentara

  1. evo dijela iz jedne moje
    ˝skini tu svoju venecijansku masku,
    bljedoliku,sjajnu,nakićenu,
    ostale su već odavno poskidane…˝
    Neke jesu,a neke nisu.
    Na kraju…ne isplati se nositi masku,
    vruće je pod njom,preznojavaš se i nikakve koristi od toga,jer onaj pod maskom se ne mjenja.Budi ono što jesi.
    Divna ti je pjesma…
    lijep pozdrav

Odgovori

Subscribe without commenting