[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Treba mi terapija da te obrisem iz glave,
hocu da te izvade i u neku kutiju stave.
Uzecu je i sakriti, neka je par godina daleko,
otvoricu je tek ako se pojavi tebi slican neko.
Da zaleci deo gde si do sada spavao,
jer mi od buke nisi mirao davao.
Napravio si haos, pravu pometnju,
nisam bila sposobna ni da odem u setnju.
Samo sam spavala, jer si ti tako hteo,
tada si pocinjao da zivis, bio veseo.
A kada se ti radujes i mene obuzme sreca,
i sto sam u dubljem snu, ona je duplo veca.
To nije zdravo, kako sam pocela da zivim,
dane vise ne vidim pod ovim nebom sivim.
Zato zelim da te uklonim, kao zarazeni deo,
ti moras da odes, znam da to ne bi hteo.
Meni je takodje lepo, ali stvarnost me tako gubi,
izluzija zauzima mesto, glava pocinje da ludi.
U krevetu provodim slobodno vreme,
sa poznanicima vise nemam zajednicke teme.
Ne vidjam prijatelje, samo tebi dolazim,
kroz dnevne obaveze kao kroz maglu prolazim.
Oprosticemo se danas, krecem na neku hipnozu,
kazu da je delotvorna, uklanja cak i posle nastalu nervozu.
Odlazis, delimo se, ovo je oprostaj znaj,
bio si nekada stvaran, a sada je i mastanju kraj.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting