[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Kopiram si lice u lažljivom svijetu
za jedan drugi život,
za kruh pljesnjiv od uzaludnog nadanja.
U partiji šaha gubim razum
i puštam umorne oči da plešu
po ploči uzdaha.
Sudbina ostavlja nadu da klizi po ledu duša
očajnih od želje
za još jednim izletom u more ludila.
Sipam glupost preko jezika
otežalog od žuči,
udaram po vratima bez prolaza
i ne vidim da šake su krvave od stiskanja
izgubljenog svijeta.
Da koraknem kroz vrata
ili da pljunem na prag
– zemlji je svejedno
jer koraci vode u nijem zaborav.

Autor ursus-major

Ova objava ima 18 komentara

  1. – zemlji je svejedno
    jer koraci vode u nijem zaborav.

    Sviđa mi se :))) posebno dobro medek :))
    Svašta bih izdvojila, no kraj mi je posebno dobar :)))

    Zaslužil si sve vrste šumskog :)))

    Veliki smok :))) i pozz Kvarneru :))

  2. eh drga moja tuga:))
    tako bliske riječi,ma ti meni fališ kad ne pišeš..da tugujem i u tvojim pjesmama:))
    a šah???
    mogla bih i ja jednu partiju,baš volim igrati ga…
    meni šah kao život dođe…nekad remi nekad mat:)9
    pozz.jesam odužila oprosti Majore♥

Odgovori

Subscribe without commenting