[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Suze i znoj kaplju niz lice iskrivljeno
u besomučnom traganju za sobom.
Ni daška vetra da krila razmahnem,
niti udahnem svežinu naziruću
u danima što slede,
iza besanih noći
učmalih u vatri čežnje.

Nesanica vergla kroz tamu,
umornim mislima talasa,
tutnji bol kroz vene.
Nada kopni ispijena
silnom žudnjom da budeš tu,
makar u snu na domaku jave.

Borba sa telom uvelim,
snaga od iskona isčupana
odjekuje kroz besanicu.
Rika u divljini,
izmedju četiri zida gde rane vida
žena ukopana u vir samotni.

Pod mesečinom upijam
poslednji trag sećanja
na plavet iz tvog pogleda.
U kavezu obmane,
kroz rešetke jurim,
putokaze medju Zvezdama.
Svetlost kao poslednji tračak nade
medju dlanove hvatam.

I ne znam da li u iluziji pevušim pesmu
ili budna u omari razum gubim ?
Možda ludim ili se budim ?!
Tek..osećam te tu negde ,
blizu mog srca, duboko u duši.
Ošamućena i puna tebe.

Najda M.

Autor snohvatica

Mama sam tri kćeri. Pišem iz velike ljubavi prema pisanoj reči. Poeziju radje i češće nego prozu...mada po nekada napišem i kratke prozne forme.Nemam ambicije da objavljujem zbirke poezije, mada pesama imam za bar tri...Zaista uživam u pisanju, i dovoljno mi je plasiranje u virtuelnom svetu mog stvaralačkog opusa.

Website: http://emina-utrenusna.blogspot.com/

Ova objava ima 1 komentar

Odgovori

Subscribe without commenting