Opora

[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Zažmurim, i vidim, oporu u vrtu mladosti
i čujem kako po laticama i lišću
vreme odlazi, zauvek.

Zažmurim, i osetim, hrapine tvojih usana
i dečiju žeđ u njima…
Sanjaš li kako se jurimo poljima, visokim,
ogrnuti samo osmesima…

Spavaj, ma gde bila.
Prelaziću uzdasima po noćnim
dirkama što utkane sjaje.
To naše su balade samoće i tame
što nas uvek nađe.

A kada se probudiš,
pogledaj i ti oporu u vrtu mladosti.
Popij njene suze gorke, i shvati, da sve prolazi,
sve prolazi, sem nas…

Autor P.S

Odgovori

Subscribe without commenting