[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Kad se čađ razveje po meseca sjaju,
u vrtu čekaći glasnike, ti, ljiljke.
Meriću koliko igre njine traju,
tom silinom goreće i naše svetiljke.
Pošalješ li lastu, usni izvajaćeš smeh,
sa buljunom mudro odagnaću strepnju.
Kragujem, iz prošlosti izbrisaću greh,
ćuk će našem dvoru oglasiti pretnju.
Kada se rasprše oblaci sa lune,
pero će na simsu presudu izreći:
vojvodstvo će naše rasplamsati bune
il će naša barka mirnu vodu steći.

Odgovori

Subscribe without commenting