[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Dogodilo se, odjednom, tek tako,
ja sam jecala, ti si plakao.
Zajedno smo stepenicama sa oblaka sisli,
nisu nas ni drugi tuzni tu zaobisli.
Kratak je to put, odjednom se padne,
osvesti te odmah poput obloge hladne.
Nismo smeli tako lako od svega odustati,
davno smo rekli da necemo posustati.
Prevarili su nas, obukli pogresna odela,
od kada nismo jedno, ja nisam cela.
Presvukli nam kozu, izglancali da sija,
ma da je od zlata sva, meni ne prija.
Ono sto smo imali ne moze da se kupi,
sve posle nas su promasaji glupi.
Zasto smo odustali, pustili sudbinu da vodi,
a mogli smo se boriti, zajedno u tami i slobodi.
Ako bih te pronasla i pruzila proslost u ruke,
da li bi od nje napravio buducnost, proziveo opet sve slatke muke.
Ja znam da bih ovog puta hrabrija bila,
ne bih te odmah pustila, sasekla bih ta krila.
Mudrost dolazi kada sreca ode,
mimoilaze se, jedna drugoj ne vode.
Oprosti proslosti, pronadji me i pozovi,
dozvoli tom srcu da me opet voli.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting