Ona

[Ukupno:1    Prosječno:5/5]

Smeješ se zarazno,
osmeh ti je čaroban.
Odmerena si u postupcima,
a ipak tako živahna i energična.
Gledam kako se pretvaraš u moje interesovanje, a da toga nisi ni svesna.
Zaokupljaš mi pažnju svakim pokretom, izgovorenom rečju, ćutnjom.
Maštam krišom o budućnosti.

Razgovaramo o poeziji, o ljubavi, o sreći.
Pitaš me da li te volim.
Nasmejem se i ćutim.
Ti si u prvi mah zbunjena, a zatim me opet pitaš isto.
Primaknem se i šapnem ti, volim te.
Pitaš me koliko.
Zagrlim te i ne puštam, dugo, dugo.
Onda me upitaš, da li sam već ovoliko voleo.
Opet se nasmejem i recitujem ti Miku Antića, Peru Zupca, Sergeja Jesenjina.
Nije ti sasvim jasno zašto to radim,
ali naslućuješ da nisam, i u pravu si.
Donosim iz prodavnice preko puta sastojke potrebne za večeru.
Spremamo je zajedno.
Divim se tvom umeću.
Ujutru stiže pismo.
Nije naznačeno od koga je,
samo je na kraju pisma nacrtano srce.
Posle čitanja pisma ustaješ i puštaš muziku.
Ustajem i ja, i igramo zajedno,
i smejemo se glasno.

Ova mašta,
lako može postati stvarnost,
ako prihvatiš me,
kao svoju podudarnost.

Posted by Svetislav

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting