[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Boli me bas svaki okrutni pokret,
telo se uzalud trudi da me pokrene,
necujni, bledi pokusaj bekstva,
uvek se protiv mene okrene.
Trunem, to duboko osecam,
a telo je na pocetku, tek krenulo da cveta,
nestajem poput neznog leptira,
tuzno i brzo, nakon poslednjeg leta.
Sve same obojene lazi,
slatkim obmanama si me hranio,
slomio mi viteski duh,
zivu me bez savesti sahranio.
Zakljucao si vrata obecanog raja,
dao mi mrvice ubitacnog kraja.
Obrazi su mi slani,
usne peku od neizdrzive boli,
seces mi srce na komade,
ono krvari i za nastavak moli.
Ocaj me pokriva nocima,
a patnja jutrima budi,
utehu trazim u nadi,
molim se da ti neko za sve ovo sudi.
Gazis po meni dok puzim,
ne obazires se na moje muke,
od cega si ti napravljen,
sta pokrece tako zle ruke?
Svet koji nudis je poput laznih bisera,
kad razbijes ljusturu vidis kvar,
uz tvoju pojavu ide sakacenje,
tragicni dani su neizbezna stvar.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting