[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Dokona tišina, blagotvorna
tami spokoj duši; anđeli dremaju
čekaju poslednji zvezdani san.

Sami smo, ljubavi
sami, neuhvatljivi
pred hajkom dosade.

Zavucimo se ispod pokrivača
jedno drugom ispod kože
pomilujmo srž puti.

Krišom te gledam dok me ljubiš
opijena zanosom
ti si najlepša.

Pucketa sonata tvojih jagodica
note mi urezuješ na grudima
umirem od slatkosti tog meda.

Volim te jer me boliš
nagrada za sva moja milovanja
nikada me nemoj osloboditi.

Napij me svojim otrovom da oživim
zahvaljujem ti se uz dubok naklon
moja vlasnice; moje blago.

Posted by Ivica T

Ako Niče, Prust, Bodler ili Rembo nadživljavaju varljivost mode, oni to duguju bezinteresnosti svoje surovosti, svojoj demonskoj hirurgiji, izdašnosti svoje gorčine. Njihovo delo traje, opire se kalendaru, zahvaljujući njegovoj svireposti. Proizvoljna tvrdnja? Razmotrite ugled Jevanđelja, agresivne knjige, knjige opake kakve nema. Emil Sioran - Silogizmi gorčine

Odgovori

Subscribe without commenting