[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Srce je tiše zakucalo

A duša počela jako da lupa.

Soba se napunila nekim istrošenim jecajima

Dok su se jastuci natopili  kilometrima  suza.

U sobi je poput dima,taj dan nestalo sve.

Sve ono što se sanjalo tih  sedam  mjeseci.

Sve pjesme napisane nadom

Svi pogledi ka zvijezdama jednih očiju

Očiju,koje su brojale odraze njegova lik

Na nebeskom plaštu.

Svi mirisi iftara na bulevaru

Okovani njegovim očima; u svakoj dovi

Svakom snu

Svakom kasnom satu

Savkoj isprici

Svakoj suzi

I osmijehu.

Sva razna sjećanja na koje

Duša zajeca i zgrči se

Pa nema snage o njima pisati.

Tog marta napravljenog od snova

U neki sat

Svijet je zastao

Oči se zatvorile

A duša otvorila.

Dva elektrošoka su potresla srce

A misli zatišale.

Bio je to kraj spavanju

U kojem se štošta snilo

Drugačije od ovozemaljske realnosti

Poznato samo za san sanjača.

Oči su se otvorile,napokon

Vlažne od svih lažnih snova.

A soba je odjeknula prisustvom istine.

 

Posted by Plavi sanjar

This article has 2 comments

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting