[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Ogledalo moje sarene je boje.                       Kada ga pogledam, iza sebe vidim livade, jezera, nebo tirkizno, jer moja glava zna i da pretjera, al ono sto smijera izvor je mojih zelja.

Cesto u drugi svijet gledam, a ovaj teski ne dam jer zivot je ono sto traje.                  Sve prodje al’ dusa ne nestaje.

Naci cemo sebe kad odemo daleko, svi mislimo da nas negdje ceka neko.               Ali sve je tu, srecan je onaj ko zivi u ovom trenutku, ne misli o boljem i novom, vec cuva svoje – za njega najbolje.

Nekada u pustinji led se moze dotaci,         ako je u dusi od pravog led jaci.                   Mozda mi srce ozivi kad na kraj svijeta odem sam, mozda cu tada da znam,           da medju ljudima nisam sam.

Kad u svoje ogledalo gledam, novog dana se ne plasim, jer ruke su mi ciste, a osmijeh cuvam za osmijehe iskrene, malo rijeci ali pravih i sve ono sto zaista traje – ja u ogledalu, moje je duse stanje.

Autor Chokee

Odgovori

Subscribe without commenting