[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
To lice što me gleda
tmurno je,
bezličnog izgleda..
Od tuge u očima,
hvata me jeza..
U njima kao da nema života.
Odnekud se stvorilo u
ogledalu mom,
zalutalo u vremenu…
Čudnu mi stvara sjenu..
Ćemu sva tuga na njemu?
Oči me mole
da saznam zašto su tužne?
Bojim se saznanja,
ako pitam kakva im je patnja?
Ostavljam ogledalo,
neću da pitam..
Bolje je tako.
Ako bih pitala
previše bi saznala…

Ova objava ima 19 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting