[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Prerasla si barbike, trgni se iz sna,
ostavi se lutaka, sad si velika.
Haljinice, cipelice, sareni mantili,
sve je to prolazno, tome se ne divi.
Zasto se sad duris kada ti istinu kazem,
odrasla si devojka, necu da te lazem.
Taj tvoj svet koji je ispunjen cvecem i svilom,
projekcija je bajki, stvarnost je satkana tilom.
Podseca na sve ono sto si rado snila,
samo sto nema princa i ti nemas krila.
Ne kvari taj osmeh, samo odrasti,
svaka ce rana vremenom zarasti.
Predugo si zivela pod staklenim zvonom,
slusala samo muziku sa carobnim tonom.
Sada je vreme za zivot, ostavi haljinu za bal,
ovde toga nema, ovaj svet je surova stvar.
Ako se postavis kao princeza, brzo ce da te slome,
ocelici svoje srce, ne prepustaj se svakome.
Zaboravi dobre vile, one su proslosti deo,
nece ti pomoci ako te neko da povredi budeo hteo.
Doktori saniraju lake, bezazlene rane,
dusa broji oziljke, koliko jos moze da ih stane.
Carobni stapic zakopaj blizu,
kada te stvarnost obori s nogu, da ti makar malo ublazi krizu.
Neka ti obrise znoj, jer nestati nista nece,
porasla si sine, tek sada borba krece.

Posted by UnaZikova

This article has 2 comments

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting