[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Gde si upila komad čistog plavetnila da sija iz tvojih očiju,

tako dragocen onima koji su dugo čeznuli za nebom?

Gde si pronašla žar te vatre što gori ti u srcu,

i oživljava duše umornih putnika

koji dugo već lutaju kroz pustinju?

Kao redak, prelep pustinjski cvet ti prkosiš vetrovima i olujama.

Daješ utehu onima koji su prognani i odbačeni.

Od njihovih  suza i molitava tvoj lik sve više blista?

Ja kao u oazi gledam bistrinu vode i bujan život gde života nema.

Odlazim, jer ta oaza nije za mene.

Odlazim, sa plavetnilom u očima,

Odlazim, sa plamenom u srcu,

Odlazim, sa radošću i suzama, začuđen.

Odlazim, sa uvelom ružom ljubavi u srcu.

Nemoćan protiv surovosti vremena i pustinjskih oluja.

Odlazim u suton bez ičega osim dragocenog sećanja.

Odlazim da ipak prkosim pustinjskim vetrovima.

Odlazim znajući da me neće pamtiti

oni koje sam sreo na padinama vremena.

Dovoljna mi je ova nada da ipak

na horizontu sija to plavetnilo i ta vatra.

Možda je ipak i za mene zapaljena ta vatra daleka.

Možda je nekada dosegnem.

Ako to ikada uspem tamo ću ostati i biti srećan.

Posted by Zoran Maretic

This article has 4 comments

  1. Gde si upila komad čistog plavetnila da sija iz tvojih očiju,
    tako dragocen onima koji su dugo čeznuli za nebom?
    Gde si pronašla žar te vatre što gori ti u srcu,
    i oživljava duše umornih putnika
    koji dugo već lutaju kroz pustinju?
    Kao redak, prelep pustinjski cvet ti prkosiš vetrovima i olujama.
    Daješ utehu onima koji su prognani i odbačeni.

    Super napisana pjesma Zorane…zaista duboka i snažna, sve pohvale. Veliki pozdrav

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting