[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Kroz vetrove oluje moje srce nose

gasi se svetlo svuda sad’ je  mrak

krupne kapi kiše kao hladne rose

al’ ne smem da plačem moram biti jak.

 

I ne okrećem glavu suza da ne krene

odlazim polako niz ulicu dugu

Zamišljam tvoje oči plave snene

što stvaraju u duši samo veću tugu.

 

Dolazim do kraja sve je sada stalo

ni vreme ne prolazi više

Sve što sam gradio u vodu je palo

Čak i olovka je prestaje da piše.

 

Ovo sada napisano nije

to samo moje misli čuješ

Znaj da te volim isto kao prije

Lepotom tvojom moje biće truješ.

 

 

Autor Limeni

Odgovori

Subscribe without commenting