[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Jutros te opet nema , po ko zna koji put,

I ja te crtam srećnu, ja te bojim veselu

I volim k’o sto voleh nju,

Devojku sa Zlatara.

Ja i ti  i oni i Xara.

Sto dalje od sveta

Ti si nas admiral mi smo tvoja epoleta.

Nema lepseg leta, vode i  visina

Leci nemir sav taj svemir izmedju planina

Sa pogledom na jezero i rukom preko tvoga ramena…

Mogao bih tako da zaspim zauvek.

Autor Boyan

Ova objava ima 3 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting