[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Pobesnela od zavisti ne znam sta cekas vise,
ovim tempom samo ce zivot brzo da te obrise.
Ne lici ti da da glumis dobricu, ja te dobro znam,
ti si razlog zbog koga se plasim bilo kome srce da dam.
Moji su snovi bili u bojama duge,
a sada osim sive ne vidim druge.
Unistitelju, zar nije lakse da zrtvu odmah sklonis,
pa da makar onda manje gresno drugoj duh slomis.
Tvoj ples je opasna igra, ja volim kako se kreces,
naucicu svaki korak, na kraju me pobediti neces.
Neka budem tvoja igracka neko vreme, izdrzacu,
neosetan otpor pri mucenju pruzacu.
Onda jednog dana, kad sve bude u redu, dok smo u sigurnoj pozi,
slomicu ti svaku kost da vristis od boli, suzama da vices- pomozi.
Ja cu ti vratiti ono sto zivot propusta,
osveticu se za sve sto ti stvarnost dopusta.
Mislim da te volim, ili si mi samo zanimljiv jer probleme donosis,
bices moj prvi trofej, nakon mene neces imati cime da se ponosis.
Rekao si mi zbogom mnogo puta,
pa ipak gledas kako moja dusa pored tvoje pluta.
Kada bez tebe osvanem sve je tupo i prazno,
ne bih menjala sitnice koje me ubijaju sa tobom ni pod tackom razno.
Na moje grudi ces suze doneti i spustiti porazeno lice,
i ja cu sa tobom plakati, jer ipak te volim nevernice.
Koliko god bio los, nervirao me glupostima,
imas ono nesto, zabavljas me ludostima.
Branim te od svog osudjujuceg stava,
nisi ti zao, samo ne prosudjujes lepo koja su dela prava.
Zajedno smo bolji, makar tako deluje neko vreme,
kada dodje melanholija, ubije sve srecne teme.
Tada se presvlacis, uzimas odelo osudjenika,
ostavljas me i dovodis novog, interesantnijeg zarobljenika.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting