[Ukupno:1    Prosječno:5/5]

Vetar i slepi miševi
Roze deca u bledom mraku
A nekada rizikovao sam tvoje ime
Na čelu noseći tvoje noći
Sad me ulice kradu

Kaži: Dal tražiš lice severa
Da me lepše preboliš
Otimajući od odgleda moguće

Ljubeći mi uplašene korake
Vatre bez traga i imena

Nekad, njive na Jadran su sećale
U ekstazi i blaženstvu
Kud prestaje grad.

I s terase na veče naviknute
Kad besanim čežnje
I smišljam ti glas peska
Pred kišu nošen
Sve postaje mrak.

Ove limene kočije
U prošlost što jure
I kolone treptećih lampiona
Tužne.

To malo čađavog mirisa
Puste pijace
U Junskom plesu veštačkih smreka
Na ivici makaza što jede trosed
Na kom ležim
Bez tvojih leđa.

A ‘ baka ‘ moja
Tigrovom mašću se šunja u jorgane
Promajom ledne
Kom još nedostaje zelen tišina
svirepog leta
Što nas rastapa u red đaka i ratnika
Krvave zene

I gde u svemu tome
Tvoji gradski obrazi gvožđa
Nalaze moju samoću?
Dok budan čekam noću

 

Novu noć…

 

Autor Simic_Petar

Ova objava ima 2 komentara

  1. Divne su obje. Nemam komentare dostojne tvojih stihova, to več znaš…ali baš mi je šteta kaj te ne mogu čitati u tiskanom izdanju….kaj je stvarno tako teško i komplicirano izdati neku zbirku…? Nemam baš biblioteku doma, ali voljela bih imati tvoju zbirku poezije. Lijep, najljepši pozdrav.😊

Odgovori

Subscribe without commenting