Noćas

[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Noćas bih vrištala na sav glas,

nocas bih u čaši potražila spas,

noćas mi duša plače od bola,

noca mi đavo uzima života pola…

Ranjeno srce u krvi se guši,

cijeli moj svijet polako se ruši…

Suze očaja lice mi prekrivaju

u njima mrtve nade plivaju…

Dotakla sam dno samoga pakla,

slomila sam se kao da sam od stakla…

Ovo nij život, ovo je ponor mraka,

ne vidim svijetlo, hvali mi daha!

Ja sam samo jedna neshvaćena duša,

nemam nikog’ da me sasluša…

O, Bože ti od mene glavu ne okreći,

pokaži mi most preko kog’ ću preći…

Pokaži mi put koji nekud vodi,

hajde, ti si dozvolio da me majka rodi!

Čuješ li me ti nebeski stvore,

crne me misli noćima more,

sve mi je nejasno, tama je svuda,

spremna je na sve ova glava luda…

Umorna sam Bože i od sebe same,

tako bih nekom’ naslonila glavu na rame,

tako bih nekome rekla šta me guši,

šta mi to danima leži na duši…

Bože ja i dalje vijerujem u bolje dane,

vijerujem da će i meni jednom da svane.

Ali ova noc… Ova noc je tako teška,

da mi život izgleda kao velika greška!

Posted by Ivanica

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting