[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Neznano u noć, treba mi

Nešto od duše,sitno, malo

Što se u tebi sakrilo,

Što je u meni zaspalo.

To više nije ništa, tijelo je izgorjelo

To suza više nije, grudva soli

Obraze nam peče, moli

Dajmo si ono što najviše boli,

Ono što srca pori.

 

Ugostimo se nigdje, jer

Šta nam je drugo ostalo?

U svijetu “modernih” i “sadašnjih”

Nađimo plemena “pogrešnih” i “zakašnjelih”…

 

 

 

 

Posted by asilika

"Počinjem ovu svoju priču, nizašto, bez koristi za sebe i druge, iz potrebe koja je jača od koristi i razuma, da ostane zapis moj o meni, zapisana muka razgovora sa sobom, s dalekom nadom da će se naći neko rješenje kad bude račun sveden, ako bude, kad ostavim trag mastila na ovoj hartiji što čeka izazov. Ne znam šta će biti zabilježeno, ali će u kukama slova ostati nešto od onoga što je bivalo u meni, pa se više neće gubiti u kovitlacima magle, kao da nije ni bilo, ili da ne znam šta je bilo." Meša Selimović

This article has 1 comment

Odgovori

Subscribe without commenting