[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Nekada u određenom delu noći,

pozovu me njene oči da im pišem.

Moje su noći buđenje bajke 

i njeno sahranjivanje u besmrtnoj duši.

I odoh sada u ovom času kad spavaju grobovi i ljudi,

njenom ulicom, gde čekaju je moji snovi umrlo tužni.

Odoh da joj prosute tragove pokupim.

Vratiće se ona grešnu da je ljubim.

Vratiće se da mi se kupa u očima.

Da mi se brčka po inficiranoj rani.

Možda je sada otpratim i ostavim njenoj majci.

Majko, ne mogu ti je voleti više.

Ne mogu ti je čuvati, u mojoj i njenoj ostavljenoj bajci.

U mojoj rani s’ prstiju joj kapa lava.

Jutrom kraj drugog budi se draga.

Ona je moja samo kad spava.

Ja pošaljem joj zagrljaje tada

da putuju do njenog grada.

Stižu joj ujutru kada se budi

da suzama mojim joj lice umijem.

Uzdahom probuđenu utoplim.

Koliko mi njen zagrljaj treba

a on dalek kao iza neba.

Jastuk suze upija dok ležim

sklupčan, stegnut, s’ osećajem teškim

da drugoga zagrli s’ toplinom

tako lako bez duga i žala

a pod nebom ovim preča nikom

bila nije njena ruka mala.

 

Alen Art

 

 

 

Autor Alen Art

Alen Art (Alen Hasanović) rođen 29. oktobra 1985. god. u Sjenici. Pored poezije, bavi se muzikom i slikarstvom. Njegova prva stampana zbirka pesama pod nazivom “ZAČARANI PESNIK”

Odgovori

Subscribe without commenting