[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Nasloni leđa na vetar
što pamti nas iz detinjstva,
pod usnom izmisli smeh
da zalediš nebo crveno.

Ni ljubav, ni seta, ja nisam,
pa neka ti bude svejedno,
ja srce jedno imam —
srce, što nije te vredno.

Prodaj plamenje okom
i obraz od naradze zrele
suncu, što beskraj čuva
od mojih praznih ruku.

Ni čežnju, ni crnu muku
za usne tvoje ja ne dam,
ja život jedan imam,
život, što nije te vredan.

Autor Simic_Petar

Odgovori

Subscribe without commenting