[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Devojko
znam
da svojim kosmičkim očima
komuniciraš sa šumom
kristalnim mirom
oni hoće
da ih podučiš
kako se ovladava
mačjom telepatijom
da, osećam koliko slano zvuči
potmuli plač
u svitanju gorčine.
Devojko
voziš se iskričavim šinama
po koloseku ludila
haos i lokvanji i strah
ukusa krvave čokolade.
Devojko
monsuni i meso
su oko tebe
isključi se iz te odurne priče
kada uključiš
šesto čulo.
Devojko
putena vetrometino
nesputanog duha
ne znaš gde si sada
i ne znam gde ćeš biti sutra
ali molim te, prevedi mi šapat mora
da ga čuvam
u smiraju
sna.



Autor Zbrilion

http://prozaonline.com/?p=1641

http://www.balkanwriters.com/broj18/index.htm

Website: http://www.blogoye.org/zbrilion/

Ova objava ima 5 komentara

  1. Zbrilion,ne kvari mi čokoladu krvlju – čokolada je sveta stvar:)))
    Teški stihovi,pomalo nerazumljivi…ali svaki genije je pomalo nerazumljiv:)))
    Kraj je prekrasan…!!
    Lijep pozdrav ti ostavljam:)

Odgovori

Subscribe without commenting