[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Kao tantal obećavao sam hrabrost,
plivao među ajkulama i vašim barkama,
sa obala, dovikivali ste glasno:
u sivi kaput, u gomilu, u mravinjak!

Ali, sve sam vas pobedio skrenuvši sa puta,
ja prkosim, ja neću umret’ tek tako.
Ostaće moje ime da iznad robova novih
od litice crne usponu vodi.

Iz tišine čije sam zvuke izmislio
izronih kao glas nemih, kao mimika invalida.
Dzaba vam obrve nakostrešene
nikada nećete razumeti:– sloboda se bira.

Zalud vam zanati prljavi i ulice barske
gledane sa terase,
i desetogodišnje kuće inatom građene,
ja sve što Vi ištete u peru imam.

I nije do bunta večnog dečaka iz čeljusti starca
ja sam živ u balu mrtvaca i ćutanjem vas žalim;
nije do bunta.

U vašim zenicama i očima palim
i srcima gorkim pred ljubavlju malim
smrdi ponos uzaludna.

Autor Simic_Petar

Odgovori

Subscribe without commenting